POGLEDAJ DOM SVOJ ANĐELE: Spektakl sa porukom

Već sam pisala o prošlom pozorišnom vikendu i različitim utiscima koje su na mene ostavile odgledane predstave. Recenziju predstave Muška suza sam napisala odmah, dok sam dala sebi par dana da mi se slegnu utisci nakon predstave Pogledaj dom svoj anđele Teatra Odeon.

Pročitajte u ovoj rezenziji zbog čega.

Osnovno o predstavi

Mjuzikl Pogledaj dom svoj anđele predstavlja omaž Bori Đorđeviću, frontmenu grupe „Riblja Čorba“. Spoj je muzike, humora i, na momente, neočekivane kritike društva. Nisam brojala, ali se svuda navodi da se izvodi više od trideset hitova grupe „Riblja Čorba“, sastava koji niste morali da obožavate da biste znali njihove pesme. Scenario je napisao sam Bora u saradnji sa rediteljem Markom Jovičićem, a postoje dve glumačke alternacije za pojedine likove.

Glavna uloga je pripala Saši Đuraševiću koji je Jovan Jovanović, ministar i koji izvodi najviše songova. Nada, njegova žena je Stojan Đorđević a u ostalim ulogama Žarko Dimoski kao Džoni, Miljana Popović kao Džonijeva devojka i starleta Staša, Dimitrije Ilić kao Pera prijatelj, Nenad Stanojević je okrutni paparaco i Snežana Jeremić Nešković deli pravdu kao sudija.

Scenografiju potpisuje Dunja Kostić, kostime Sofija Stanković a koreografiju Katarina Ilijašević.

Priča

Priča i način na koji je glumci donose podsećaju na Gospođu ministarku, Bubu u uhu, Hotel Slobodan promet, Narodnog poslanika… a opet, nije to. U ovoj priči, Jovan Jovanović, političar koji ipak ima osećaj za pravdu i poštenje, biva uvučen u aferu koja mu povećava rejting kod naroda. Dok se on bori protiv pogrešnih vrednosti, svi oko njega gledaju kako da izvuku najbolje iz novonastale situacije.

Predstava počinje i završava se suđenjem Jovanu Jovanoviću, koji na kraju svega, tuži samog sebe, pokušavajući da nas natera da se zapitamo ko smo mi u celoj priči.

Da li će pohlepa i ambicija pobediti čast i poštenje? Ja sam uvek za ovo drugo, a vi mi javite vaše mišljenje.

Glumci

Ukoliko ste pročitali moju recenziju predstave LU, sigurno ste primetili da sam pohvalila Sašu Đuraševića za ulogu Srbe političara kao i Stojana Đorđevića, koga sam tada istakla kao odličnog glumca u pogrešnoj ulozi statiste. Sada je to potvrđeno!

U trenutku kada Đurašević zapeva, pomislićete: “Gde si se ti do sada krio?”, dok će vas iznenaditi ko se nalazi iza perike i haljina kao Nada!

Saša Đurašević igra punim srcem političara u ovoj komediji. Ističem komediji jer je to potpuno drugačiji način glume koji nas treba zabaviti, ali i doneti nešto specifično njegovom liku. Uvek naglašavam onu tanku liniju između glume i glumatanja koju i neki veliki glumci znaju da pređu. Njegov Jovan nam je simpatičan, prepoznajemo u njemu mnoge, ali kada zapeva, sve dobija novu dimenziju. Saša je definitivno dosad nedovoljno iskorišćen glumac mlađe generacije, i nadam se da će se to promeniti.

Stojan Đorđević je dobro poznat onima koji prate TV serije ali i onima koji više vole pozorište. Njegova Nada je zabavna, beskrajno simpatična i neverovatno na momente ženstvena. Ubaciti muškarca da glumi ženu je nekada vrlo rizičan potez i kada sam prvi put primetila najavu ove predstave, pomislila sam “O ne! Mislim da mi se ovo neće dopasti.” Sada prosto ne mogu da zamislim kako bi neko drugi dočarao Nadu. Kada bi me pitali o omiljenim ženskim likovima koje su u predstavama ostvarili muškarci, to bi do sada uvek bili Dragan Mićanović kao Porcija u Mletačkom trgovcu i Goran Jeftić kao Gospođa ministarka. Od sada je tu i Stojan Đorđević kao Nada.

Žarko Dimoski je definitivno odličan u komedijama i uloga Džonija je kao stvorena za njega. On je sve stereotipe utkao u Džonija ali tako da nam ne bude dosadan i ljigav već beskrajno zabavan. Sada već imam utisak da njegovo ime na spisku glumaca osigurava dobru zabavu.

Miljana Popović kao starleta Staša i Dimitrije Ilić kao Pera su dobri ali nekako imam utisak da su mogli biti još bolji. Staša može biti jako simpatična da nije tako fokusirana na pokrete peškirom a Pera uverljiviji da ima bar neku scenu u kojoj nije alkoholisan. Ali, sigurna sam da će vam se dopasti.

Nenad Stanojević je uverljiv kao paparaco, a Snežana Jeremić Nešković zanimljiva kao sudija.

Igrači su odlični, koreografije interesantne i sve je u skladu sa predstavom.

Kostimi, efekti i scena

Ako sam u recenziji predstave LU bila možda i oštra po pitanju kostima, ovoga puta sam odmah pomislila da je neko drugi zadužen za iste, i bila sam u pravu. Oduševljena sam činjenicom da je kostime radila mlada kreatorka Sofija Stanković, koja je pre četiri godine diplomirala na Metropolitan Univerzitetu. Divno je što je nekome tako mladom data prilika da se pokaže, a dokaz su kostimi koji su totalno u službi predstave. Jedini outfit koji mi nije legao je starlete Staše jer više podseća na kostim bugarske klizačice na ledu nego nešto što bi takva osoba obukla.

Inače, mislim da je Staša ponudila nepotrebnu golotinju iako razumem da je nekome interesantno da to vidi. Pogledaj dom svoj andjele ima potencijala da bude predstava koja će se igrati godinama, ali nisam sigurna da će roditelji dovesti decu zbog golotinje koja nije nužno opravdana. Nemam ništa protiv skidanja u predstavi ukoliko je u službi iste, ali činjenica da imate glumicu koja to hoće, i nekoga u publici ko to možda želi, ne znači da to morate i da ponudite.

Efekti su ovde kompletno u službi predstave a ne obrnuto. Prednosti tehnike Teatra Odeon su suptilno pokazane kroz interakcije sa publikom koje će gledaoce još više povezati sa pričom i glumcima. Sve pohvale za sprovedene ideje i možda sugestija za malo više kafe!

Odeon čini se, može da napravi sve što se zamisli, i na savršen način koristi svaki kutak kao produžetak scene. Malo ćete morati da okrećete glave levo i desno, gore i dole, ali uz osmeh i neće vam biti teško.

I na kraju, neki će biti iznenađeni kada shvate da muzika ne ide sa matrica već je tu orkestar koji je izvodi uživo! Koliko su dobri, uverićete se i sami.

Razmišljanja o predstavi

Dobila sam dosta pitanja na temu “Šta ne valja u predstavi?” Iskreno, predstava je dobra i malo je toga što se eventualno može unaprediti. Ali, ako bi baš morao da se napravi neki spisak, možda bi to bilo sledeće:

• Par dijaloga koji minimalno prelaze granicu ka vulgarnom,
• Nepotrebna golotinja,
• Mislim da je neku pesmu trebalo prepakovati za ženski lik,
• Možda je u nekim scenama previše igrača i pokreti ne dolaze do izražaja,
• Napomena u Repertoaru kada je koja alternacija na sceni,
• Malo kafe i za one na sredini reda.

Razmišljanje na temu Teatra Odeon

Pogledaj dom svoj anđele je predstava koja pokazuje u kom pravcu treba ići sa repertoarom Teatra Odeon. Imamo mi još fenomenalnih izvođača čije pesme pričaju predivne priče. Ipak, poslednjih dana ne mogu a da ne razmišljam kako ovaj prostor i njegov vlasnik imaju sve što je potrebno da nam ponude neke kultne filmove kao predstave. Sigurna sam da bi generacije uživale u Kako je propao rokenrol, Šećerna vodica ili čak i Davitelj protiv davitelja.

Licence za Wicked (opet ja o tome), Hair, Hamilton ili West Side Story bi na pravi način pokazale mogućnosti scene i tehnike. I za kraj, gostovanja stranih pozorišta i popularnih predstava bi svi pozdravili i tražili kartu više (recimo Lily Collins i predstava Barcelona koja je trenutno hit).

Zaključak

Pogledaj dom svoj anđele je predstava koja nudi pesme koje su obeležile generacije, priču koja nam je bliska i odlične glumce koji će nas naterati da se smejemo od srca. Mislim da je dovoljna preporuka to što planiram da odem i pogledam drugu glumačku podelu a onda ću i dopuniti ovaj tekst.