Cvet koji spaja Japan i Srbiju

Kompanija “Kinćo” iz Osake nastala je 1885. godine. Osnovana je na uvozu jednog srpskog proizvoda, cveta buhač (Pyrethrum), podvrste kamilice.

Buhač je uspešno rasterivao komarce i druge insekte. Na taj način pomogao je Japanu u borbi protiv insekata.

Donošenje buhača u Japan i razvoj Katori senko proizvoda

Cvet buhača u Japan doneo je američki trgovac H.E. Amur 1884. godine. Rekao je Naohideovom dedi, Eiićirou Uejami, da su Srbi još u Srednjem veku spaljivali cvet i stabljike buhača kako bi rasterali insekte. Uejama je počeo da pravi štapiće od buhača, koga su Japanci nazvali đoćugiku, što znači „hrizantema koja ubija insekte“. Kasnije je štapiće uvio u spirale, jer je njegova supruga primetila da brzo gore.

Katori senko – simbol japanske tradicije

Tako je nastao Katori senko, efikasno sredstvo protiv komaraca. Ovaj proizvod se raširio svetom. Eićiro Uejama osnovao je kompaniju “Kinćo”. Danas je to jedno od najvećih preduzeća za proizvodnju insekticida i poljoprivrednih sredstava. Buhač je uvozio iz Kraljevine Jugoslavije. Godine 1930. Jugoslavija je bila najveći izvoznik buhača na svetu. Danas se buhač najviše gaji u nekim zemljama Afrike i Južne Amerike.

Tradicionalna upotreba buhača u Srbiji

Buhač je vekovima poznat u Srbiji. Spaljivanjem osušenih cvetova i stabljika stvarao se dim koji je terao insekte. Ovaj način korišćenja zadržao se u ruralnim sredinama. Kada je uveden u Japan, pokazao se kao efikasan i prilagodljiv novim uslovima.

Katori senko – deo japanske kulture

Katori senko se smatra neodvojivim delom japanske tradicije i kulture, jer je njegov miris karakterističan za japanske domove preko leta, isto tako kao što se u japanskim kuhinjama uvek oseća miris soja sosa.

Uzgoj buhača u Japanu i njegovo očuvanje

Kasnije je kompanija “Kinćo” počela da sama gaji buhač u Japanu, jer je ova biljka lagano nestajala iz uglavnom obalskih područja Hercegovine, Dalmacije i planinskih delova Srbije.

Značaj za ekologiju

Upotreba buhača i proizvoda na njegovoj bazi značajno je smanjila potrebu za štetnim hemijskim insekticidima u Japanu, čime je doprineo očuvanju bioraznovrsnosti i zdravlja ljudi.

Nastavak tradicije kroz počasnog konzula Srbije u Osaki

Unuk Eićiroa Uejame, Naohide Uejama, imenovan je 2004. godine za počasnog konzula Republike Srbije u Osaki. To je u njegovoj porodici i kompaniji dočekano sa oduševljenjem. Time je nastavljena tradicija stara skoro vek i po.

Povezanost sa naivnom umetnošću Kovačice

Godine 2005. Naohide Uejama posetio je Srbiju. U selu naivnih slikara Kovačici naručio je 250 umetničkih slika. Te slike je poklonio gostima i poslovnim partnerima 9. novembra 2005. godine, povodom 120. godišnjice kompanije. Kompanija “Kinćo” danas poseduje sopstveni sportski stadion u Osaki. Takođe, predvodi mnoge humanitarne akcije.

Konzularna pomoć i dobrodošlica u Osaki

Ako se nađete u Japanu i treba vam konzularna pomoć u regionu Kansai, svratite u Osaku. Tamo ćete sigurno naići na toplu dobrodošlicu.

Foto: Freepik