Beogradska mumija
Srpski plemić i trgovac Hadži Pavle Riđički u drugoj polovini XIX veka kupio je u Egiptu mumiju za srpski narod i poklonio je Narodnom muzeju u Beogradu.
Radi se o mumifikovano telu koje potiče iz starog Egipta. Ime mumifikovane osobe je Nesmin, što znači „onaj koji pripada bogu Minu“. Nesmin je bio sveštenik u hramu boga plodnosti Mina, kao i svi muški članovi njegove porodice. Zapisano je da mu je otac bio Unefer, majka Čai-Hator-Imu, a deda Džed-Hor. Takođe mu je i majka živela, svirala sistrum (što je neka vrsta cimbala) pri hramu. Mumija potiče iz Akhmima, grada 200 kilometara nizvodno od Luksora.
Februara 1989. godine na zahtev Katedre za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu pokrenuta je inicijativa da Narodni muzej ustupi mumiju fakultetu u studijske i edukativne svrhe. Kovčeg s mumijom prenet je oktobra 1992. u Arheološku zbirku Filozofskog fakulteta.
Mumija je u lošem stanju zbog nestručnog rukovanja i neodgovarajućih uslova za čuvanje, izlaganja i transporta. Glava, trup i noge ležali su razdvojeni u istrulelim lanenim ovojima i smole, s komadićima amajlije i perli. Pronađene su nakit od zlata, poludragog kamenja i fajanasa, kao i amajlija koja predstavlja boginju Maat, srce Ib, egipatsko Udžat oko, Džed stub i Ozirijačnu trijadu. Ipak, najznačajnije otkriće je svitak papirusa pod mumijinom rukom s pozlaćenim noktima.
Beogradska mumija je jedina za koju se zna da ima svitak papirusa još in situ, na mestu gde su ga izvorno postavili balsamer i sveštenik. Mada je delimično oštećen, papirus je veoma gusto namotan i sasvim čitko ispisan. Veruje se da je u pitanju jedno od najpotpunijih verzija Knjige mrtvih, a sudeći po debljini svitka, nije isključeno da je pridodat neki zagrobni tekst. Do sada je mumija podvrgnuta DNK analizi, ispitivanju rendgenom i skenerom. Nalazi govore da je mumija iz ptolemejskog perioda, negde oko 300. godine p. n. e. Pokojnik je obrezan muškarac visok 165 centimetra. Od unutrašnjih organa sačuvano je srce, mozak je izvučen iz lobanje, a na kičmi su primetni znaci spondiloze i skolioze.
Kovčeg u kome se mumija nalazi, dugačak je 182,5 centimetra, izrađen je od tamarikovog drveta. Oslikan je plavom, zelenom, žutom, crvenom, crnom i belom bojom, a neki delovi su imali i pozlatu, što ukazuje na viši društveni status pokojnika. Unutrašnjost kovčega, na kojoj su vidljivi tragovi dleta, nije oslikan. Ispod ovratnika smešten je lik boginje Nut raširenih krila, a ispod nje veći hijeroglifski natpis. Na stopi kovčega između dva ležeća boga Anubisa ispisan je manji hijeroglifski zapis namenjen zaštiti pokojnika. Kovčeg u obliku ljudskog tela je sastavljen od ukupno 52 zasebna drvena dela, kao i obrva i očiju od staklene paste umetnutih u poklopac, čiji su plavi ostaci još vidljivi. Dešifrovanje hijeroglifa na kovčegu, započeto 2003. godine uz pomoć Emili Titer Emily Teeter sa Orijentalnog instituta u Čikagu, donelo je zanimljive rezultate. Pozlaćeni natpis je redak citat iz Knjige mrtvih. U pitanju je 191. poglavlje „Za povratak duše u telo“. Zna se da je takav citat otkriven u još dvadesetak slučajeva.
Autor teksta je Nenad M Perić / Belgrade Online, Foto: Narodni muzej
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook | Instagram | Twitter | Threads | Linkedin Za pitanja ili predloge o saradnji možete nas kontaktirati na navedenu mail adresu: marketing@palilula.info |