Mihajlo Vasiljević – Pisanje poezije ima terapeutski efekat

Mihajlo Vasiljević je srpski pisac i pesnik koji je prvi roman objavio sa svega 19 godina. Iza sebe danas ima više romana, zbirki poezije i sopstvenu izdavačku kuću.

Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Subotici, ali ga je ljubav prema pisanju odvela u književnost. Čitaocima se predstavio romanom U prolazu, a potom i zbirkama Zb(i)rka, Ogoljen, Moje zablude, Dijagnoza, kao i romanima Sečivo i Perspektive. Poslednjih pet godina živi u Beogradu.

Mihajlo Vasiljević je tokom prethodnih godina izgradio prepoznatljiv autorski stil i publiku koja prati njegov rad još od prvih knjiga. Čitaocima je posebno blizak zbog neposrednog načina komunikacije, kako na društvenim mrežama, tako i na književnim događajima i sajmovima, uz upečatljive korice i intrigantne najave.

Nedavno je pokrenuo i sopstvenu izdavačku kuću Zbrka, što je bio jedan od povoda za razgovor o pisanju, izdavaštvu, inspiraciji i novim projektima.

Zdravo Mihajlo, kakav je osećaj imati sopstvenu izdavačku kuću?

Uskoro će biti godinu dana od otvaranja izdavačke kuće i mislim da i dalje nisam sasvim svestan da se to zaista dogodilo. Prošao je sajam, radio sam reizdanja starih naslova i sada su objavljena u okviru moje izdavačke kuće, ali još uvek nisam potpuno svestan ozbiljnosti i odgovornosti tog koraka. I dalje imam osećaj da sanjam da je sve to postalo moja realnost.

Šta si poslednje pročitao i kako ti se dopalo?

Poslednje što sam pročitao je roman U spektru tajni novosadske autorke Slavice Berar. Oduševljen sam. U pitanju je istorijsko-ljubavni roman, ali i mnogo više od toga. Teško mi je da ukratko dočaram tu priču, ali mogu da kažem da je u pitanju izuzetno dobar debitantski roman.

Objavio si tri romana, ali i zbirke poezije. Kada bi morao da odabereš samo jednu formu, da li bi to bila poezija ili proza?

Teško pitanje. Verovatno prozu. Daje mi više prostora da ispričam priču.

Postoji li autor čiji rad posebno poštuješ i koji te inspiriše?

Nisam neko ko danas ima uzore kao ranije, ali autorka čiji rad veoma poštujem jeste Tamara Kučan. Jedna od stvari koje zameram regionalnim autorima jeste to što su njihove teme često ratne ili postratne. Važno je odvažiti se i pisati o savremenim tabu temama, a Tamara to radi veoma hrabro i iskreno. Mislim da je potrebna velika doza hrabrosti da budeš žena u Srbiji i pišeš o temama o kojima ona piše.

Na koje svoje delo si najponosniji?

Izdvojio bih roman Sečivo. Govori o temama koje su, nažalost, uvek aktuelne, a o kojima se i dalje ne govori dovoljno. Samopovređivanju kod mladih i samodestruktivnom ponašanju koje često dolazi kao posledica loših životnih okolnosti ili nemogućnosti da se emocije kanališu na zdrav način.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Mihajlo Vasiljević (@mihajlovazbrka)

Koliko su tvoji likovi inspirisani stvarnim ljudima i ličnim iskustvima?

U romanima U prolazu i Perspektive postoje pojedini likovi koji su površno inspirisani mojim životom. Međutim, priča romana Sečivo mnogo više je povezana sa mojim iskustvima i ljudima koji me okružuju. To nije autobiografski roman, ali jeste fikcija inspirisana stvarnim emocijama i događajima.

Odrastao si u Somboru, studirao u Subotici, a sada živiš u Beogradu, na Paliluli. Šta ti je bio najveći šok nakon preseljenja?

Iskreno, pošto živim u Borči, nemam osećaj da sam potpuno napustio Vojvodinu. Do Pančevačkog mosta i dalje osećam tu ravnicu koja mi prija i podseća me na sredinu u kojoj sam odrastao. Verujem da bi mi prilagođavanje bilo teže da živim u nekom drugom delu Beograda.

Šta najviše voliš na Paliluli, a šta ti najviše smeta?

Najviše mi smetaju konstantne gužve oko Pančevačkog mosta. A ono što volim jeste upravo taj deo grada koji me i dalje podseća na Vojvodinu i daje mi osećaj bliskosti sa domom.

Koji savet bi dao malim nezavisnim izdavačima?

Ne dozvolite da vaš trud i rad potpuno zavise od velikih knjižarskih lanaca. Danas su rabati ogromni i veliki deo profita ostaje upravo knjižarama. Mislim da mnogi izdavači previše računaju na prisustvo u knjižarama, a premalo ulažu u sopstveni marketing i direktnu komunikaciju sa čitaocima. Zato moja izdanja trenutno nisu dostupna u knjižarama, već isključivo preko sajta izdavačke kuće Zbrka.

Može li pisanje da ima terapeutski efekat?

Apsolutno, posebno poezija. Zbirka Moje zablude, objavljena 2025. godine, za mene je bila neka vrsta psihoterapije. Trenutno radim na novom delu i upravo mi je pisanje pomoglo da preživim gubitak bake koja je preminula u februaru ove godine.

Kada možemo da očekujemo novu knjigu?

Trenutno radim na nastavku romana Sečivo. Od objavljivanja prvog dela prošlo je devet godina, a radnja se tada završila 2017. godine. Sada ćemo videti kako se ti junaci snalaze na kraju svojih dvadesetih i početku tridesetih. Pored toga pripremam još jedan projekat, ali neka za sada ostane tajna.