Domaći krompir iz setvene mreže

Krompir smo eksperimentalno sejali u nekoliko različitih situacija.

Za sada, rekorder je u setvenoj mreži. Dakle u kvadratu 30x30cm, početkom aprila zasejan je krompir, a oko njega prvo su bile salate, rotkvice, luk i spanać, da bi potom njihovo mesto zauzele uglavnom mahunarke, pasulj i boranija. Naravno, neven je prisutan svuda.

Za one koji ne znaju, naš princip je da ne prskamo hemijom i ne đubrimo veštačkim đubrivom.

Ulažemo u zdravlje zemlje i verujemo da je to dovoljno za ovakve rezultate. Prošle i ove godine to verovanje, postaje polako naša nauka. Zlatice nismo imali u bašti uopšte, ni prošle ni ove godne. Imali smo dosta smrdibuba, ali one su se uglavnom okomile na kupusnjače koje su bile žrtvene biljke. Što se tiče sorti, pojma nemam šta smo sejali. Sakupljali smo krompire koji su nam bili viška i ostavljali za seme. Ima tu i onog belog iz Maksija iz vrećica za kuvanje, za pomfrit, pa nekog sa pijace, pa nekog koji smo dobili na poklon itd. Svaki je ispao lepši od roditelja.

Zalivali smo iz rezervoara, kap po kap, u vreme ovih žega, uglavnom svake noći, po sat ipo u proseku. Nismo u zemlju dodavali apsolutno ništa, osim što sam malo drobio ljuske od jajeta oko paradajza.

Iz ove jedne kockice izvadili smo krompira koji nam može biti dovoljan desetak dana. Dakle za mesec dana, potrebne su nam tri kockice, za godinu dana 12×3+36 kockica. 36x30cm2=1.080cm2 odnosno nekih 10 kvadrata je potrebno za godišnje potrebe prosečne, zapravo naše porodice, jer istina je, ne znam šta je prosečna potrošnja.
Ok, kada stignu mladi krompirići, mi jedemo ko magarci, ovu kofu pojedemo za dva dana, tako da se tu mora količina duplirati. Zbog toga ću se osmeliti da zaključim da bismo sa 20 kvadrata imali krompira i za friends&family.

Autor: Dejan Restak (Zdrava zemlja)