Šta nas možda čeka u budućnosti Radio-televizije Srbije?
Unutar sistema jedne od najvažnijih javnih institucija u medijskom prostoru Srbije, zaposleni sve češće postaju svedoci značajnih i dubinskih promena koje se odvijaju daleko od očiju javnosti.
Ono što na prvi pogled deluje kao unutrašnja reorganizacija, u stvarnosti može nositi dublje implikacije po samu suštinu postojanja javnog servisa.
Ovaj tekst predstavlja pokušaj da se bez senzacionalizma ukaže na moguće posledice odluka koje trenutno rukovodstvo donosi. Ukoliko se one sprovedu u celosti, to bi moglo dovesti do trajne transformacije funkcije, uloge i identiteta RTS-a kao medija od javnog interesa.
Preseljenje Radio Beograda: Praktičan rez
Jedna od najznačajnijih promena jeste plan potpunog iseljenja radnika i resursa iz zgrade Radio Beograda. Prostor koji je generacijama predstavljao srce radiofonijskog novinarstva sada je u fokusu planova koji ga vide kao nekretninu za, možda, budući hotel ili poslovni centar. Prvi korak je već napravljen, biblioteka je prebačena na Košutnjak.
Gašenje produkcije i racionalizacija kadra
Uporedo sa fizičkim preseljenjem, unutar RTS-a se sve više govori o gašenju PJ Produkcije i otpuštanju novinara iz redakcija koje nisu deo informativnog programa.
Tehnički sektor pred restrukturiranjem
Novitet je i ideja da se tehnički poslovi prepuste eksternim saradnicima iz drugih gradova. To su ljudi angažovani po kratkim ugovorima, često bez iskustva rada unutar velike medijske kuće. Istovremeno, asistentima unutar RTS-a ponuđeno je da preuzmu ulogu profesionalnih snimatelja, što otvara pitanje kvaliteta, ali i bezbednosti proizvodnog procesa.
Programska struktura svedena na minimum
Ako bi ova strategija bila sprovedena u celosti, RTS bi mogao ostati samo na informativnom programu, sa uskom grupom lojalnih urednika i novinara. Sve drugo bilo bi prepušteno spoljnim produkcijama, čiji troškovi premašuju ogromne cifre. Takvo oslanjanje na eksterne izvore potkopava osnovnu misiju javnog servisa.
Finansije van kontrole sistema
Finansijska kontrola nad radom RTS-a se, prema unutrašnjim informacijama, sve više oslanja na privatne firme. Iako postoje interne službe za finansije, pravnu zaštitu i reviziju, njihova uloga je marginalizovana. Unutrašnja kontrola, u suštini, ne postoji.
Sindikati bez uticaja – ili saučesnici?
Sindikati, koji bi trebalo da budu stub zaštite radnika, sve češće deluju kao organi samozаštite njihovih lidera. Besmislena saopštenja bez akcije ne mogu sprečiti promene koje se dešavaju u tišini. Iskusni kadrovi, kao i uvek, prvi nestaju kada nekoj strukturi više ne odgovaraju.
Na kraju: pitanje izbora – šta radimo danas?
Sve što je napisano nije fikcija, već logičan sled dešavanja koji već traje. Sudbina RTS-a zavisi od odluka koje će biti donete u bliskoj budućnosti, ne samo na vrhu, već i unutar samog kolektiva.
Dok neki ćute, drugi moraju da postave ključno pitanje: ako sada ne reagujemo, šta će od javnog servisa ostati sutra?
Foto: rts
