Trpimo posledice tolerisanja i odobravanja nasilja

“Ne očekujemo mi večeru od dobrodušnosti mesara, pivara i pekara, već od njihovog čuvanja vlastitog interesa!”, reče Adam Smit 1776. godine i uđe u istoriju kao otac slobodnog tržišta, koje danas uglavnom prepoznajemo kao neoliberalizam.

Da je Adam tada hteo da nam da kontekst u kome u svojoj 43. godini piše “Bogatstvo naroda”, saznali bismo da je bio neoženjen, a da je svoje večere dobrodušno očekivao od svoje majke, kod koje je u to vreme došao, hm, pa baš naročito zbog dobre i besplatne klope.

Od tada, u svim teorijama (i praksama) slobodnog tržišta taj kontekst sistemski i suštinski izostaje. Osim kada je potrebno smanjivati dane trudničkog bolovanja, ili budžet za dnevni boravak, vrtiće itd.

Mesari, pekari i apotekari nalaze se u svim naknadnim teorijama neoliberalizma, majke, supruge i sestre koje su dobrodušno spremale večere autorima nisu.

Tako je svet počeo da se vrti oko ljudi koji su decu i porodice deklarativno stavljali na prvo mesto, a u sistemu ih nigde nisu pominjali. Sve je dakle prepušteno, uglavnom i dan danas, dobrodušnosti, u 99% slučajeva, žena.

Neko će reći, pa dobro, tu su jaslice, vrtići itd. Ko će spremiti večeru, oprati sudove, usisati, oprati veš, ići u nabavke, učiti sa decom, razgovarati sa njima, družiti se… ????

Ko radi osmočasovno radno vreme, on je uglavnom 10 sati dnevno fizički neupotrebljiv za porodicu, a ostalih nekoliko budnih sati nije ni za šta, a kamoli da bude savršen roditelj.

Eto frustracija, eto društva u kome živimo, kao što reče Adam, bez dobrodušnosti,, sve se plaća, svi moraju da rade i da zarade, jer im je to u najvišem sopstvenom interesu. Humanost, solidarnost, empatija… ostali na marginama, samo u knjigama filozofa, koje niko ne čita.

Muškarci koji su do juče svoju slobodu sakrivali iza buketa cveća, sada pokušavaju da je brane pištoljima. Žene koje više ne žele da budu sluge slobodnog tržišta, maltretiraju se i zastrašujuće često ubijaju na očigled čitave javnosti (i što je najgore državnih sistema).

Kažu, preko 20.000 prijavljenih slučaja nasilja nad ženama imamo godišnje!!! Koliko li je neprijavljenih? Koliko njih će ući u onu najcrnju statistiku? Dobrodušnost se ubijala u Srbiji 26 puta 2022. godine. Širom sveta preko 80.000 puta!!! (UN Women)

Posle ovih brojeva reči posustaju.

21. vek je, a Adamovo prokletstvo fercera praktično isto kao nekoliko vekova ranije. Jesmo napredovali naučno i tehnološki, ali položaj žena u društvu, kao i odnos porodice i ekonomije suštinski i dalje je u tom 18. veku.

Autor: Dejan Restak, Foto: Aleksandar Kostić