Permakultura na Dejanov način: Proces skiciranja

Stiže jesen, a sa njom i meni najinteresantniji radovi u dizajniranju imanja.

To je period godine idealan za sadnju listopadnog drveća. Biraju se autohtone voćkice, merkaju mladice hrastova i lipa, preseljavaju bagremi, prebiru odgovarajući žbunovi.

Ni jedan dizajn nije nasumičan proces. Kao što iza dizajna upotrebe Fejsbuka ili Isntagrama, stoji čitava istorija nauke zasnovana na nizu neuspešnih i uspešnih eksperimenata, isti je slučaj i sa dizajnom imanja. Poželjno samoodrživog, idealno profitabilnog.

Najbolji način da nešto naučite kako treba, to je da u toj datoj oblasti locirate pionire, kupite njihove knjige i krenete od početka.

Permakulturu su začeli Australijanci, Bil Molison i Dejvid Holmgren, a njihova permakulturna učenja počinju negde od sedamdesetih godina. Imamo sreće, makar nešto da ne kreće iz doba Pitagore.

Nemam nameru da ovde prepričavam njihova učenja, od svega, samo ću reći da permakultura nije nikakvo novo zlo koje dolazi sa Zapada u želji da nam uništi selo, već naprotiv, ona sumira sve najbolje prakse raznih sela i sve to sumira u jedno opširno štivo koje se može laganica izučiti za jednu zimu.

Kada smo birali imanje, birali smo ga upravo po ovim principima. Prosto ako na jugozapadno orjentisanom imanju, sa blagim padom, imate ogroman orah, pored koga se šepuri raskošni dud, ispod njih miriše stara zova, a sve vodom snabdeva neki izvor ili akumulacija vode… to vam je velika prednost, jer već imate dobru osnovu koja je postavljena pre nekih sto godina.
Dakle ovi što su pisali Permakulturu uradili su za selo, ali i prirodu, sakupljali su ono najbolje i beležili. Nisu ništa izmislili, osim organizacije.

Posebno volim proces planiranja. To je ovo crtkanje koje se jedva nazire na fotografiji u prilogu.

Naravno da je ovome prethodilo dugo promišljanje o ciljevima, o tome šta želite da radite, da li želite samoodrživo imanje, ili želite nešto komercijalno, budžetirate itd…

U nastavku pišem samo o procesu skiciranja.

Prvo na skicu postavljate sve postojeće elemente. Na sajtu Geosrbija imate mape koje vam mogu pomoći da dovoljno precizno izmerite rastojanja i dimenzije imanja.

Potom kreće zoniranje imanja. Imanje se u našem slučaju deli na tri zone, pa onda svaku detaljno razrađujemo posebno. Zonu 3 jedino ne razrađujemo, niti je stala na ovu skicu. To je okolna šuma i ona ostaje prirodi, kako principi permakulture i nalažu.

Zona 1 je oko kuće, a svrha joj je da sve što vam je potrebno recimo za kuvanje ručka, bude u toj zoni. Tipa, potreban mi je bosiljak, tu je desno od ulaza, paradajz mi je na dodatnih 15 koraka, jaja malo dalje.

U Zoni 1 bašta zauzima centralno mesto, poželjno ispred prozora u dnevnoj sobi jer želite da vam je uvek na vidiku. Tipa ako u nju nekako preskoče živuljke, ako sleti jato čvoraka, ako… Osim toga kada vam je bašta vrlo usput, onda je svaki čas po malo čeprkate i štitite od korova i neželjenih insekata. Konačno, potrudite se i da lepo izgleda, ubacite kadifice, lepe kate, nevene, kosmose i eto još jedne funkcije baštice, estetske, a bašti dodatne zaštite. Prosto ko pasulj. Pasulj je jako važan, jeli ga ili ne jeli, važno ga je sejati jer pomaže vezivanju azota u zemljištu, kao i sve druge mahunarke.

Mi ćemo odmah pored bašte u zoni 1 posaditi i mali voćnjak koji će dobiti posebnu negu (zalivanje, đubrenje, mreže od insekata i ptica…). To je samo desetak stabala u paternu dijamanta, koje ćemo birati tako da pokrijemo što duži period sa voćkama koje su nam esencijalne pre svega za doručak tokom cele godine. Po krajevima i ispod voćki sadićemo na primer ribizle i aronije jer podnose delimičnu senku, a i na smonici mogu uspevati dobro, za razliku od malina recimo, koje traže kiseliju podlogu i drugačiju orjentaciju u odnosu na Sunce.

Ostatak starih voćki na imanju ne možemo tretirati tako temeljno, pa ćemo po njemu posaditi prirodne azot fiksere, orezati ono što je bolesno, ostaviti ono što nam se sviđa (drenovke i trnovače npr) i možda oplemeniti sa nekim žbunovima koji daju neke korisne plodove.

Zona 2 vam je sve ono što ste želeli u zoni 1, a nije moglo da stane. Tačnije, sve ono što ne zahteva svakodnevni nadzor i intervencije. Tipa veća bašta sa više prostora za useve koji zauzimaju veći prostor, a nisu preterano zahtevni, npr, krompir, luk, kukuruz, suncokret, bundeve, tikvice… Tu nam je i stari voćnjak, tu će biti i livada za pašu, naše ili komšijske stoke, tu je i prostor za minglovanje živine, koja čisti voćnjak od puževa i koje čega još.

Na granici između zone 1 i zone 2 je neka veća akumulacija vode, lokva, sa više funkcija. Prva je da životinje mogu piti vode bez da im stalno dolivamo, druga je da navodnjavamo onu veću baštu ispod lokve, treća je da se uspostavi novi ekosistem, rastinje koje traži dosta vlage, lokvanji, jove, jasike i slično.

Detaljni crtež vam služi kako za koju godinu ne biste osvanuli recimo sa velikom topolom ispred prozora dnevne sobe koja vam zaklanja prelep pogled, ili sa zagušenim olucima od listova hrasta, ili sa mladim zasadima voća koje vam u prvoj godini sprži suša itd itd. Dakle da ne bauljate i sadite nasumice po imanju, već da unapred dobro promislite svaki kvadratni metar, stavite u kontekst onih opservacija od godinu dana i doneste najbolje odluke.

Jedva čekam oktobar.
Želim nam uspešnu sadnju!

Autor: Dejan Restak (Zdrava zemlja)