Da li terminal u Krnjači preti uništenju bare Reva?

Projekat izgradnje terminala za rasute terete u Krnjači ponovo je pokrenuo niz ekoloških i proceduralnih pitanja, dok javnost ostaje uskraćena za ključne informacije.

Planirani radovi na levoj obali Dunava, u neposrednoj blizini bare Reva, jednog od najvrednijih prirodnih staništa Beograda, mogli bi imati trajne posledice po biodiverzitet i zaštitu od poplava. U tekstu analiziramo spornu proceduru, reakcije institucija i zabrinutost stručne javnosti zbog mogućeg betoniranja jednog od poslednjih očuvanih urbanih ekosistema.

Sporna procedura i zakašnjelo obaveštenje

Pažnju javnosti izazvalo je Obaveštenje o podnošenju zahteva za davanje saglasnosti na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu.

Zahtev je Agencija za upravljanje lukama podnela Ministarstvu zaštite životne sredine.

Obaveštenje je objavljeno na sajtu Ministarstva 09. oktobra 2025. godine.

U dokumentu se, međutim, navodi da je javna rasprava održana 08. septembra, gotovo mesec dana ranije.

Na taj način, prema mišljenju stručnjaka, građanima je onemogućeno učešće u javnom uvidu.

Dodatne sumnje izaziva činjenica da su uslovi za izradu studije izdati tokom 2021. i 2022. godine.

Studija je završena u februaru 2025., što otvara pitanje njene pravne i metodološke važenosti.

Šta predviđa projekat

Prema dostupnim podacima, projekat obuhvata izgradnju operativne obale, deponija i podterminala za pesak, šljunak i beton.

Planirane su i asfaltne i betonske baze, kao i trafostanice, upravne zgrade, kapije i interne saobraćajnice.
Predviđeno je i formiranje akvatorije terminala i obaloutvrda, što bi značilo potpuno betoniranje prirodnog ekosistema Bare Reva.

Ekološki značaj Bare Reva

Bara Reva se nalazi u okviru ekološki značajnog područja “Ušće Save u Dunav”.

To je važan reproduktivni centar za mnoge vrste ptica, vodozemaca i sisara.

U ovom području zabeleženo je oko 145 vrsta ptica, među kojima su i orlovi belorepani.

Oni imaju status strogo zaštićenih vrsta prema domaćim i evropskim propisima.

Zavod za zaštitu prirode Srbije upozorio je 2021. i 2025. godine da je područje nepovoljno za gradnju.

Posebno se ističe rizik izgradnje na ivici riparijske zone, osetljivog prirodnog pojasa uz reku.

Uprkos tome, Zavod je izdao pozitivno mišljenje za realizaciju projekta.

Reakcije javnih preduzeća

U uslovima koje su dala javna preduzeća, ističe se značaj leve obale Dunava za odbranu od poplava i očuvanje šumskog fonda.

Prema mišljenju JVP “Srbijavode”, izgradnja mora biti usklađena sa sistemom odbrane od poplava.

Preduzeće “Srbijašume” upozorava na trajni gubitak šuma visoke zaštitne vrednosti (HCVF-4).

Te šume služe kao prirodna zaštita od voda i imaju značajnu ekološku ulogu.

Navodi se da je proces podizanja novih šuma dugotrajan i skup.

Nedovoljno razmotren uticaj na biodiverzitet

Autori Studije tvrde da su negativni uticaji privremenog karaktera.

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da će posledice biti trajnog i nepovratnog tipa.

Radi se o degradaciji staništa, fragmentaciji ekosistema i gubitku biodiverziteta.

Posebno zabrinjava mogućnost akcidentnih situacija, poput izlivanja goriva, požara ili poplava.

Takvi incidenti mogli bi imati katastrofalne posledice po okolinu.

Otvorena pitanja i potreba za dijalogom

Projekat je od početka praćen brojnim nejasnoćama i kontradikcijama.

Javne rasprave bile su neregularne, a ključna mišljenja institucija nisu u potpunosti dostupna.

Iako razvoj rečne infrastrukture može biti koristan, postavlja se pitanje, po koju cenu i u čiju korist?

Stručna i građanska javnost traže da se ponovi javna rasprava i objavi celokupna dokumentacija.

Traži se transparentan proces koji bi sprečio odluke sa nepovratnim posledicama po prirodu Beograda.

Foto: UG Bela čaplja