Energana na otpad počinje da radi u januaru

Energana na otpad u novom kompleksu deponije „Vinča” uskoro počinje sa radom.

„Vatra” u ovom postrojenju, gde će se iz smeća proizvoditi struja i toplotna energija, trebalo bi da bude „podložena” početkom januara.

Iako je početak najavljivan za novembar, bilo je potrebno uskladiti sve tehničke detalje. Ukoliko ne bude većih problema, energana će od januara 2023. godine startovati sa oko 60 odsto projektovanog kapaciteta. Već od maja 2023. godine postrojenje bi moglo da dostigne svoj pun kapacitet.

Završne tople probe i testiranja

– Svi izvođački radovi i „hladne probe” su uspešno završeni. Trenutno su u toku „tople probe” sistema koje je moguće uraditi bez sagorevanja komunalnog otpada. Poslednja faza probnog rada planirana je za početak januara 2023. godine. Ona će obuhvatiti testiranje pojedinačnih sistema i cele energane uz upotrebu komunalnog otpada kao goriva – kažu u preduzeću „Beo čista energija”.

Tokom ovih završnih testiranja pokreću se svi sistemi energane. Sagorevanjem otpada počeće i proizvodnja prvih količina električne i toplotne energije. Ako ne bude nepredviđenih poteškoća, finalna ispitivanja biće završena do maja naredne godine. Tada će energana biti puštena u pun pogon.

Priključenje na elektroenergetsku mrežu

Visokonaponski priključak na prenosnu mrežu „Elektromreže Srbije” nalazi se u završnoj fazi. U toku su interni tehnički prijem, testiranje i sinhronizacija. Prema planu, sve će biti spremno za predaju električne energije čim počne proizvodnja u energani.

Da bi proizvedena struja stigla do domaćinstava, „Elektrodistribucija Beograd” je priključila novu trafostanicu na mrežu. Time je obezbeđen privremeni priključak za napajanje elektrane na otpad. Sva postrojenja u okviru nove sanitarne deponije biće povezana na stalno napajanje do sredine decembra.

Isporuka toplotne energije i kapaciteti

– Izgradnja toplovoda od energane u Vinči do Toplane „Konjarnik” je završena. U toku su pripreme za završna ispitivanja. Sistem se trenutno puni omekšanom vodom. Plan je da od sredine februara 2023. godine počne delimična isporuka toplotne energije JKP „Beogradske elektrane”. Nakon potpune koordinacije, preuzimaće se celokupna količina proizvedene energije. Planirana je proizvodnja 30,24 megavata električne energije i 56,50 megavata toplotne energije – rekli su u „Beo čistoj”.

Energana je projektovana da sagoreva oko 43,6 tona komunalnog otpada na čas. Planirana toplotna moć otpada iznosi 8,50 megadžula po kilogramu. Iz otpada prethodno moraju da se izdvoje komponente koje se mogu reciklirati, poput metala i šuta. Količina otpada koji se sagoreva zavisiće od njegove raznovrsnosti i toplotne moći.

Savremeni sistem za prečišćavanje gasova

– Prečišćavanje dimnih gasova vrši se SNCR postupkom, uz korišćenje injektiranja uree. Primenjuje se i sistem „SecoLABTM” koji koristi soda-bikarbonu ili hidratisani kreč kao reagense. Ovaj sistem prečišćava gasove od sagorevanja u tri faze. Prva faza je kondicioniranje, odnosno optimizacija temperature gasova. Druga faza uključuje ubrizgavanje suvih aditiva. Na ovaj način se izdvajaju kisele materije, teški metali, živa i dioksini uz pomoć aktivnog uglja – objašnjavaju u „Beo čistoj”.

U treću fazu spada reaktivacija i recirkulacija prašine, kao i finalno uklanjanje zagađivača. To se vrši direktno kroz sistem ACTILABTM ili preko eksternog silosa uz minimalno korišćenje reagenata. Postrojenja za prečišćavanje nalaze se ispred dimnjaka visokog 60,5 metara. Ovaj sistem ispunjava najnovije uslove direktive Evropske unije iz 2019. godine o najboljim dostupnim tehnikama. Opremljen je i mernom opremom za stalnu kontrolu kvaliteta gasova koji izlaze u atmosferu.

Ekološki benefiti i smanjenje CO2

Tehnologija i oprema u Vinči slične su onima u mnogobrojnim energanama širom Evrope. Ova rešenja su proverena u praksi i odlikuju se pouzdanim radom. Emisije štetnih gasova na izlazu iz dimnjaka biće u skladu sa strogim direktivama EU, što znači da će biti ispod vrednosti koje propisuju domaći zakoni. Ostaci od sagorevanja će se, nakon predtretmana, odlagati na posebne, namenske deponije.

– Složeni postupak sertifikacije trajao je oko tri godine. Sertifikat je izdalo telo „Gold standard”, koje primenjuje najstrože međunarodne kriterijume za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Dokazali smo da projekat u Vinči donosi smanjenje emisije ugljen-dioksida za 210.000 tona godišnje, što zamenjuje sadnju oko 1,8 miliona novih stabala svake godine. Projekat takođe doprinosi ostvarivanju sedam ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija. Izgradnja ovog sistema značajno će poboljšati kvalitet vazduha u Beogradu – istakli su u ovom preduzeću.

Prva na Balkanu

Izgradnja energane počela je 2019. godine. U Evropi postoji oko 500 ovakvih postrojenja, dok je ovo prvo na Balkanu. Kamioni će istovarati komunalni otpad direktno u namenski bunker. Odatle se otpad pomoću krana doprema do takozvane Martinove rešetke. Ova rešetka je nagnuta pod uglom od 24 stepena i sastoji se od stacionarnih i pokretnih delova. Pomeranje rešetaka napred-nazad omogućava ujednačeno sagorevanje i optimalno oslobađanje toplote.

Izvor: politika.rs, Autor: Branka Vasiljević, Foto: Beo čista energija