Nadzor nad zaposlenima: Šta poslodavci ne smeju da rade?

U savremenom radnom okruženju sve češće se postavlja pitanje gde su granice kada je u pitanju nadzor nad zaposlenima.

Iako poslodavci imaju pravo da zaštite svoju imovinu i bezbednost, zaposleni istovremeno imaju pravo na privatnost i poštovanje ličnih podataka.

Video i audio nadzor, praćenje službene komunikacije ili kontrola pristupa smeju se uvoditi samo kada je to zakonski opravdano, uz jasno definisanu svrhu i minimalno zadiranje u privatnost radnika.

Razumevanje ovih pravila važno je za sve, kako za poslodavce koji žele da izbegnu pravne posledice, tako i za zaposlene koji treba da znaju svoja prava u procesu obrade podataka.

Prava zaposlenih i granice nadzora

Zaposleni imaju pravo na privatnost, čak i kada se nalaze u radnom prostoru. To znači da poslodavac ne sme da nadzire toalete, svlačionice, prostorije za odmor ili pauzu, niti bilo koje mesto gde bi nadzor ugrozio dostojanstvo radnika.

Video nadzor na radnom mestu nije zabranjen, ali mora biti opravdan i sproveden u skladu sa zakonom. Osnovno pravilo je: ako se cilj može postići manje invazivnim merama, kamere nisu dozvoljene.

Kada je video nadzor dozvoljen?

Korišćenje kamera može biti opravdano, na primer, radi bezbednosti ljudi i imovine, kontrole ulaza u objekat ili za sprečavanje nezakonitog ponašanja.

U tim slučajevima poslodavac mora:

• doneti pravilnik o video nadzoru,
• izvršiti procenu legitimnog interesa,
• sprovesti tzv. tripartitni test,
• dokumentovati celu proceduru prema smernicama Poverenika.

Kamere ne smeju biti postavljene „zato što tako poslodavac želi“, potrebna je jasna svrha koja opravdava obradu podataka.

Procena rizika pre uvođenja nadzora

Ako postoji mogućnost da nadzor predstavlja visok rizik po prava zaposlenih, poslodavac je dužan da sprovede procenu uticaja obrade podataka. To obuhvata analizu svrhe, obima i posledica uvođenja kamera, naročito kada se koriste nove tehnologije.

Obavezno obaveštenje zaposlenih

Poslodavac mora jasno označiti da je prostor pod video nadzorom. To je zakonska obaveza, svako lice mora znati da se snima.

Advokati podsećaju da je isto pravilo primenljivo i na audio nadzor, koji se sme uvoditi samo u izuzetnim situacijama i u skladu sa načelom minimizacije podataka.

Postoje i posebni slučajevi kada je snimanje propisano zakonom, poput Zakona o igrama na sreću, gde se obrada zasniva na zakonskoj obavezi, a ne na legitimnom interesu.

Zašto pristanak zaposlenih ne funkcioniše?

Iako Zakon o zaštiti podataka o ličnosti predviđa pristanak kao osnov za obradu, on se ne može smatrati validnim kada poslodavac postavlja kamere.

Razlozi:

• postoji neravnoteža moći između zaposlenog i poslodavca,
• zaposleni uvek može da opozove pristanak,
• ako samo jedan radnik povuče pristanak, obrada postaje nezakonita.

Zato advokati ističu da je u praksi legitimni interes jedini održivi osnov za video nadzor, ali samo ako je pravilno dokumentovan.

Ostali oblici nadzora zaposlenih

Video nadzor nije jedini vid kontrole nad radnicima. Postoje i druge, strogo regulisane metode:

Nadgledanje e-mail korespondencije

Sme se primeniti samo u izuzetnim situacijama i u jasno definisanu svrhu, kada ne postoji blaža alternativa.

Praćenje telefonskih razgovora

Dozvoljeno je samo kada je neophodno za bezbednost ili kvalitet usluge, uz prethodno obaveštenje zaposlenih.

Praćenje aktivnosti na društvenim mrežama

Ovo je posebno osetljivo. Dozvoljeno je samo ako je korišćenje društvenih mreža deo radne obaveze ili ako postoji jasna zabrana korišćenja određenih sajtova.

Praćenje privatnih profila zaposlenih bez jasnog pravnog osnova nije dozvoljeno.

Šta bi zaposleni i poslodavci trebalo da znaju?

Važno je imati na umu sledeće:

• Poslodavac mora imati zakonsko utemeljenje za svaku vrstu nadzora.
• Zaposleni imaju pravo da znaju šta se snima, zašto i koliko dugo se čuvaju snimci.
• Nadzor mora biti sveden na minimum koji postiže svrhu.
• Nepropisno postavljanje kamera može dovesti do visokih kazni i sporova.

U praksi to znači: kamere u hodnicima, moguće; kamere u pauz-sobi, zabranjeno; snimanje zvuka, gotovo nikada opravdano bez posebnog zakona.

Šta je najvažnije zapamtiti

Video nadzor u radnom okruženju može biti koristan, ali samo ako se uvodi s pažnjom, umereno i u potpunosti u skladu sa zakonom. Zaposleni imaju pravo na privatnost, a poslodavci imaju obavezu da zaštite i prava radnika i svoju imovinu.

Pravilno sproveden nadzor štiti sve strane, a nepravilno sproveden može dovesti do ozbiljnih posledica.

Foto: Unsplash.com