Srbija u SEPA zoni: Šta tačno donosi građanima i privredi

Srbija je postala 41. članica SEPA zone, evropskog sistema za brzo i jeftino plaćanje u evrima.

Tim članstvom se priključila grupi zemalja sa standardizovanim platnim prometom. Prve transakcije su moguće tek od maja 2026. godine. Ipak, članstvo u SEPA donosi velike promene za građane, firme i banke.

Šta je SEPA i zašto je važan?

SEPA omogućava elektronska plaćanja u evrima širom Evrope, brzo i bez posredničkih banaka. Troškovi su isti kao kod domaćih transakcija. Članstvom u SEPA Srbija stupa u integrisani evropski platni sistem koji uključuje zemlje EU, Norvešku, Švajcarsku, Island i još nekoliko teritorija.

Ključne koristi za građane

Za građane Srbije, posebno one koji primaju novac iz inostranstva, SEPA donosi revoluciju:

• Brže i jeftinije doznake iz evropske dijaspore – koje trenutno premašuju 3,5 milijardi evra godišnje – više neće zavisiti od skupih transfera ili slanja keša preko autobuskih vozača.
• Niže naknade – transakcije će često koštati manje od jednog evra.
• Dostupnost 24/7 – plaćanja će biti moguća i vikendom i praznicima, u roku od nekoliko sekundi.

Šta znači za privredu?

Srpske firme, naročito one koje posluju s EU, osetiće direktne koristi:

• Troškovi međunarodnog plaćanja išli su i do 45 evra po fakturi. Sada će biti višestruko niži.
• Brža realizacija uplata i isplata, bez složene dokumentacije.
• Manje administracije – nestaje potreba za popunjavanjem deviznih obrazaca, slanjem faktura i dodatne papirologije za svaki priliv i odlazni transfer.

Finansijski sektor pred izazovom

Da bi Srbija u punosti iskoristila članstvo u SEPA, domaće banke moraju da se tehnički i regulatorno usklade sa SEPA standardima – što uključuje:

• Ulaganja u IT infrastrukturu,
• Ispunjavanje PSD2 regulative EU,
• Uvođenje dvofaktorske autentifikacije i jače sigurnosti transakcija.

Banke koje ne ispune ove uslove rizikuju da izgube deo tržišta platnog prometa.

Kada SEPA zapravo počinje?

Prvi SEPA transferi iz Srbije očekuju se u novembru 2025. Banke će biti spremne najverovatnije tek u maju 2026. Do tada se radi na usklađivanju regulative, tehničke infrastrukture i obuci kadrova.

Ograničenja i dalje postoje

Važno je naglasiti da SEPA ne znači automatsku dostupnost servisa poput PayPal-a ili Revolut-a u punom kapacitetu. Funkcionalnost tih servisa zavisi od lokalnih zakona i odluka kompanija, ne od SEPA članstva. Ključna prepreka ostaje Zakon o deviznom poslovanju, koji je ocenjen kao prepreka daljoj liberalizaciji tržišta.

Potencijalna ušteda – stotine miliona evra

Svetska banka procenjuje da bi region mogao da uštedi 500 miliona evra godišnje. Srbija bi mogla da uštedi do 350 miliona evra.

Pravi efekti stižu tek 2026.

SEPA nije samo tehnički korak. To je važan iskorak ka modernizaciji plaćanja i boljoj povezanosti s EU tržištem. Ipak, pravi efekti će se videti tek od 2026. godine, kada sistem zaživi u praksi, uz uslov da se isprate svi tehnički i regulatorni zahtevi.

Izvor: Nedeljnik, rts, Foto: Freepik