Beograđani godišnje bace 165.000 tona hrane
Svaki stanovnik Beograda u proseku godišnje baci 27,7 kilograma jestivih i 80,4 kilograma nejestivih delova hrane.
Bacanje hrane postalo je ozbiljan globalni problem. Gotovo trećina proizvedene hrane u svetu nikada ne stigne do potrošača ili završi kao otpad u domaćinstvima.
Ovi podaci dobijeni su analizom direktnog merenja otpada od hrane u domaćinstvima u Beogradu. Istraživanje je objavio Centar za unapređenje životne sredine, a obuhvatilo je i stavove i navike građana kada je reč o potrošnji hrane.
Lokalni planovi za upravljanje otpadom
Grad Beograd je usvojio Akcioni plan upravljanja komunalnim otpadom za period od 2021. do 2030. godine. U tom dokumentu otpad od hrane prepoznat je kao poseban tok otpada. Time je postavljen osnov za razvoj i unapređenje lokalnih mera za rešavanje ovog problema.
Profimedia
Kako je sprovedeno istraživanje
Centar za unapređenje životne sredine sproveo je dva istraživanja. Prvo je obuhvatilo direktno merenje otpada od hrane u domaćinstvima, po metodologiji Ujedinjenih nacija, što je prvi takav primer u Srbiji. Drugo istraživanje bilo je sociološko i bavilo se navikama građana tokom nabavke i potrošnje hrane.
Poseban akcenat stavljen je na znanje građana o posledicama bacanja hrane i na promene potrošačkih navika tokom pandemije kovida-19.
Kako bi se dobili pouzdani podaci, uzorci otpada prikupljani su iz najmanje 100 domaćinstava. Merenje je trajalo sedam dana.
Profimedia
Kategorije otpada od hrane
Svi uzorci otpada su ručno razvrstavani u šest kategorija. Kod svake kategorije praćen je udeo jestivih i nejestivih delova hrane. Kategorije su bile:
- hleb i peciva
- voće
- povrće
- meso, riba i jaja
- mleko i mlečni proizvodi
- ostalo (kosti, ostaci testenine, začini i slično)
Pixabay
Razlike između beogradskih opština
Najviša projektovana stopa nastajanja otpada od hrane zabeležena je na Zvezdari. Ona iznosi 118,2 kilograma po stanovniku godišnje. Najniža stopa zabeležena je u opštini Surčin i iznosi 75,8 kilograma po stanovniku.
U strukturi otpada najzastupljeniji su delovi voća i povrća. Slede hleb i peciva, dok su ostale kategorije znatno manje prisutne.
Pixabay
Koliko jestive hrane završava u otpadu
Kada je reč o jestivim delovima hrane, Beograđani najviše bacaju povrće, u proseku 10,2 kilograma godišnje. Slede voće sa 8,5 kilograma i hleb sa 4,7 kilograma. Meso se baca u količini od 3,6 kilograma, dok su mlečni proizvodi najmanje zastupljeni.
Ukupno, domaćinstva u Beogradu godišnje proizvedu oko 165.838 tona otpada od hrane. To je u proseku 108,1 kilogram po stanovniku godišnje, odnosno oko 0,3 kilograma dnevno.
Jestivi delovi čine 25,6 odsto ukupnog otpada. To znači da se godišnje baci više od 42.000 tona hrane koja je mogla da se iskoristi.
Upozorenja i poruke nadležnih
Prema rečima stalne koordinatorke UN u Srbiji Fransoaz Žakob, domaćinstva u Beogradu godišnje bace oko 165.000 tona hrane. To je oko 110 kilograma po osobi. Ona ističe da se približno 30 odsto hrane izgubi tokom celog lanca proizvodnje i potrošnje.
U Srbiji se godišnje izgubi oko 700.000 tona hrane. Za neka domaćinstva, ta količina predstavlja vrednost jednog mesečnog prihoda. Sav taj otpad završava na deponijama i dodatno zagađuje životnu sredinu, utiče na biodiverzitet i klimatske promene.
Gradonačelnik Beograda, prof. dr Zoran Radojičić, naglašava da bacanje hrane predstavlja moralno i etičko pitanje. U svetu u kojem veliki broj ljudi gladuje, rasipanje hrane pokazuje neodgovoran odnos prema resursima i budućim generacijama.
Izvor: 24sedam.rs, Foto: Freepik
