Da li se sećate časopisa za decu “Neven”?

„Neven“, jedan od najvažnijih dečjih časopisa u istoriji srpske književnosti, ostao je neizbrisivo upamćen kao temelj obrazovanja i kulturnog odrastanja mnogih generacija. Kada se spomene dečji list “Neven”, mnogi će se setiti svog detinjstva i na njihovim licima pojaviće se osmeh, potkrepljen nostalgijom. “Neven” je najstariji časopis za decu koji izlazi na ćirilici? Pokrenuo ga je u Novom Sadu lekar, pesnik i Novosađanin koji je svojim radom ostavio neizbrisiv trag u istoriji srpske dečje književnosti.

Osnovao ga je Jovan Jovanović Zmaj, a njegova uloga u oblikovanju dečjeg duha i svesti ne može se preceniti. Časopis je osmišljen kao prostor u kojem su deca mogla da uživaju u literaturi, igri i učenju o svetu oko sebe, a svojim sadržajem je snažno uticao na formiranje kulture i morala mladih čitalaca.

Početak „Nevena“ i značaj Jovana Jovanovića Zmaja

„Neven“ je prvi put objavljen 1880. godine, i to ne u Beogradu, kako je Zmaj želeo, već u Novom Sadu, iz štamparije Arse Pajevića. Iako je autor bio suočen sa brojnim izazovima u pokušaju da pokrene ovaj časopis, njegova vizija bila je jasna i snažna – pružiti deci obrazovanje koje ne počiva samo na ozbiljnoj literaturi, već i na igri, zabavi i maštovitosti. Zmaj je smatrao da igra ima ključnu ulogu u razvoju deteta, jer kroz igru deca ne samo da se opuštaju, već razvijaju domišljatost i lakše usvajaju i naizgled najteže koncepte.

Časopis „Neven“ je, kroz pesme, bajke, priče, ali i zagonetke i igre, deci nudio više od same zabave. Njegova misija bila je da obrazovanje bude utemeljeno na osnovnim moralnim vrednostima i kreativnosti, podstičući decu na intelektualni razvoj i emocionalno sazrevanje. Časopis je bio bogat i raznovrstan, jer je osim književnog sadržaja uključivao i naučno-popularne tekstove iz oblasti istorije, geografije, biologije, putopise, ali i umetničke sadržaje.

Neven: pionir u mnogim stvarima

„Neven“ je bio pionir u mnogim aspektima. U njemu su se prvi put pojavili stripovi, lutkarske predstave, aforizmi, novinarski tekstovi u stihu, pa čak i prva objavljena razglednica na svetu. Zmaj je svojim sadržajem postavio temelje za kulturno obrazovanje dece, dok su zagonetke i igre učile decu kako da razvijaju kritičko mišljenje i povezanost sa narodnim tradicijama.

Zmaj je vešto spajao ozbiljnost sa igrom, verujući da deca mogu da uče i zabavljaju se istovremeno.

Jedan od ključnih aspekata „Nevena“ bilo je i njegovo naglašeno estetsko vaspitanje, jer je Zmaj shvatao časopis kao medij koji ne samo da obrazuje, već i razvija umetnički ukus kod mladih čitalaca. Takođe, ne smemo zaboraviti ni ekološke teme koje su se pojavile u časopisu, prepoznajući važnost očuvanja prirode i odgovornog ponašanja prema životnoj sredini.

Nastavak i nasleđe „Nevena“

Do 1908. godine, „Neven“ je izlazio sa prekidima, a nakon smrti Jovana Jovanovića Zmaja 1904. godine, časopis je nastavio da izlazi uz uredništvo Kuzmana Milovanovića. Ipak, period od 1979. do 1981. godine, kada je „Neven“ ponovo pokrenut pod uredništvom pesnika, novinara i slikara Miroslava Mike Antića, predstavlja ključnu tačku za revival ovog važnog časopisa. Mika Antić je sa velikim entuzijazmom uređivao „Neven“, a među njegovim najpoznatijim projektima bilo je objašnjavanje astronomskih fenomena mladim čitaocima, čime je časopis ponovo postao ne samo edukativni, već i zabavni alat za decu. Uroš Predić, jedan od najpoznatijih srpskih slikara, koji je ilustrovao je časopis Neven. Predić je svojim ilustracijama doprinosio bogatstvu vizuelnog identiteta časopisa, koji je u to vreme postao još atraktivniji i sadržajniji za mlađe generacije.

Nakon Mikinog urednikovanja, „Neven“ je nastavio da izlazi kroz razne uredničke cikluse, a danas je dvomesečnik koji izlazi pod okriljem Novosadskog dečijeg kulturnog centra. Urednica Jelena Dopuđ, prva žena na uredničkoj poziciji ovog časopisa, nastavlja da prati tradiciju Zmaja, istovremeno uvodeći moderne elemente koji odgovaraju potrebama savremenih mališana.

„Neven“ u savremenom svetu

Danas, u digitalnom dobu, mnoge od ideja koje je Zmaj imao kroz „Neven“ i dalje žive, ali u novim formama. Moderni edukativni alati i digitalni resursi sada koriste igre, zagonetke i interaktivni sadržaj, koji su bili sastavni deo Zmajevog časopisa. Iako je Zmaj postavio visoke standarde u vezi sa literaturom i obrazovanjem, njegov princip spajanja zabave i učenja i dalje ima snažan uticaj na savremene obrazovne platforme. Tri umetnice i ilustratorke Nada Serafimović, Jelena Vitorović i Maša Pavlović, kroz svoj rad u Nevenu, pomogle da časopis bude prepoznatljiv i da se zadrži kao značajan kulturni i edukativni alat, koji je utemeljen na bogatoj tradiciji, ali istovremeno unosi i savremene elemente koji odgovaraju potrebama novih generacija čitalaca. Njihovo učešće u časopisu odražava savremeni pristup, kao i napore da časopis zadrži svoju edukativnu i kulturnu vrednost, dok istovremeno unosi nove, modernije elemente. Njima je cilj bio da nastave tradiciju časopisa, koji je već više od jednog veka igrao važnu ulogu u obrazovanju i kulturnom razvoju dece.

Kroz svoje ilustracije, kao ilustrator ovog časopisa Nada Serafimović doprinosi stvaranju magičnog sveta u kojem deca mogu da uživaju, uče i razvijaju svoju kreativnost. Njeni radovi u “Nevenu” donose svež i moderan vizuelni jezik, koji je u savršenom skladu sa tradicionalnim duhom časopisa, ali i sa savremenim potrebama mladih čitalaca.

Naslovnica koju je uredila Nada za časopis “Neven” – Oktobar 2024

Lični utisak

Kao osoba koja je odrasla uz priče o ovom časopisu, sećam se kako je Neven uspešno spajao svet mašte sa učenjem, čineći ga nezaobilaznim delom detinjstva. Zagonetke, bajke, pesme i priče nisu bile samo sadržaj – oni su bili prozori u svet učenja i otkrivanja novih ideja. Značaj Nevena za razvoj dece je neprocenjiv. Kroz priče o istoriji, nauci, prirodi i umetnosti, deca su imala priliku da razvijaju svoj intelektualni i emocionalni kapacitet, dok su u isto vreme uživala u zabavi. Danas, iako je časopis prešao na savremene formate i digitalne alate, suština Zmajeve ideje o spoju zabave i obrazovanja i dalje je živa. Modernizacija kroz interaktivni sadržaj i vizualne inovacije, poput ilustacija Nade Serafimović, zadržava duh Nevena i prilagođava ga novim generacijama.

Neven je, dakle, više od časopisa – on je simbol obrazovanja, igre, kulture i kreativnosti, koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji srpske dečje književnosti. S obzirom na njegovu dugotrajan uticaj, jasno je da bi, bez obzira na digitalnu revoluciju, Neven i danas mogao da opstane kao značajan edukativni alat za decu, oblikujući njihove misli i maštu. A ja ću se potruditi da to prenesem na svoju decu.

Zaključak

Za mnoge koji su odrasli uz „Neven“, sećanje na ovaj časopis ostaje duboko ukorenjeno. U vreme kada je Zmaj stvarao, „Neven“ je predstavljao most između zabave i obrazovanja, kreativnosti i učenja, dok je današnjoj deci sličnu poruku preneo kroz modernizovane formate. Da li bi „Neven“ mogao opstati u današnjem digitalnom dobu? Bez sumnje, njegov duh i dalje živi u mnogim savremenim edukativnim projektima.

A vi, dragi naši čitaoci, sećate li se „Nevena“? Kako vam je ovaj časopis pomogao u odrastanju? Pišite nam svoja sećanja i mišljenja.