Razlika između veštačke inteligencije i ljudske inteligencije?

Izraz veštačka inteligencija već dugo je deo svakodnevnog života i često se koristi u medijima, na društvenim mrežama, pa čak i u političkim i ekonomskim diskusijama.

Veštačka inteligencija nema nikakve veze sa inteligencijom u pravom smislu te reči, jer ona ne razmišlja, ne uči u pravom smislu, niti ima sposobnost kreativnog razmatranja. Umesto toga, ono što zaista predstavlja jeste brzina i efikasnost u obradi ogromnih količina podataka.

Veštačka inteligencija: Brzina obrade podataka

Najjednostavnije rečeno, veštačka inteligencija predstavlja sposobnost softvera da brzo obrađuje i analizira podatke koji su mu prethodno uvedeni u memoriju. Umesto da razmatra ili razume informacije, veštačka inteligencija se bavi njihovim povezivanjem, na osnovu prethodno unetih podataka. Jedan od ključnih elemenata njene efikasnosti leži u količini informacija koje su ubačene u sistem i brzini njihove obrade. Što je više podataka i što je brža obrada, to će veštačka inteligencija biti efikasnija. Međutim, ova “inteligencija” nije ni blizu ljudskoj sposobnosti razmišljanja. Ona ne razmatra svoje postupke, niti donosi odluke na osnovu neke dublje logike ili razmatranja. Ona jednostavno povezuje ono što je već u njenoj memoriji.

Veštačka inteligencija kao iluzija budućnosti

Mnogi ljudi veruju da će veštačka inteligencija u budućnosti biti sposobna da razmatra apstraktne koncepte, da razume emocije, ili čak da bude kreativna. Međutim, ovaj pogled na veštačku inteligenciju često zanemaruje osnovnu stvar: ona nije u stanju da stvara nešto novo. Veštačka inteligencija ne može da razmišlja o budućnosti izvan okvira podataka koje je već upamtila.

Za razliku od ljudskog razmišljanja koje je sposobno da razmatra, razume i intuitivno stvara nove koncepte, veštačka inteligencija kreira budućnost na osnovu prošlosti, pretvarajući stvarnost u svoju iluziju.

Veštačka inteligencija ne uči – ona samo obrađuje

Drugi česti mit o veštačkoj inteligenciji je da ona uči. Međutim, u stvarnosti, veštačka inteligencija ne uči, jer učenje podrazumeva sposobnost razumevanja i adaptacije na nove situacije, kao i stvaranje novih ideja. Veštačka inteligencija nije sposobna za ovakvo učenje. Ona samo povećava brzinu obrade već postojećih podataka. Na primer, ako zamislimo biblioteku sa milionima knjiga, čoveku bi bilo potrebno mnogo života da pročita sve te knjige, dok veštačka inteligencija može da obradi te iste knjige za nekoliko sekundi. Međutim, ona ne razmatra sadržaj tih knjiga na način na koji bi to učinio čovek. Ona samo “čita” – bez dubljeg razumevanja ili kreativnog procesa.

Jedan od najvećih pokušaja da se prevaziđu ograničenja veštačke inteligencije dolazi iz laboratorija kompanije Neuralink i drugih projekata koje je pokrenuo Ilon Mask. Mask i njegovi timovi pokušavaju da stvore veštačku inteligenciju koja će biti sposobna da razmatra, stvara šale, anegdote, ironiju i satiru. Ovakav koncept veštačke inteligencije je ambiciozan, ali je, u osnovi, neostvariva ideja. Duhovitost je, na kraju krajeva, odraz ljudskog duha i empatije, koje nikakav softver ne može da imitira.

Bez duha, nema duhovitosti.

Veštačka inteligencija može da bude brza, ali nikada neće biti duhovita, jer jednostavno nema tu dubinu.

Zaključak

Dok veštačka inteligencija može da bude neverovatno efikasna u obradi podataka i rešavanju problema koji su joj predstavljeni, ona ostaje jednostavno alat – mašina koja obrađuje informacije, ali koja nije u stanju da razmatra, razume ili razmatra apstraktne pojmove. Ona nema duh, a bez duha, sve što može da ponudi jeste iluzija inteligencije. Veštačka inteligencija može biti veoma moćna, ali uvek će ostati samo kopija stvarnog razmišljanja – brza, ali dubinski prazna.

Foto: vecteezy.com