Gde završava građevinski otpad iz Beograda?

Zbog ubrzanog razvoja grada i brojnih gradilišta, Beograd trenutno proizvodi oko 1.000.000 tona građevinskog otpada godišnje, navode iz JKP „Gradska čistoća“.

Pitanje gde se taj otpad odlaže postalo je aktuelno poslednjih nedelja. Povod je divlja deponija kod bare Reva u Krnjači, koja je izazvala buru u javnosti.

Od avgusta prošle godine, ekipe JKP „Zelenilo-Beograd“ izbacivale su šut i otpad u toj oblasti. Kamioni su prestali da dolaze tek nakon protesta građana.

Iako više nema dovoženja, šteta je već načinjena. Velike količine betona, stakla i armature i dalje su vidljive. Naslage otpada formirale su jaruge koje su zaklonile zelenilo i oštetile drveće.

Zbog ubrzanog razvoja grada i brojnih gradilišta, Beograd trenutno proizvodi oko 1.000.000 tona građevinskog otpada godišnje, navode iz JKP „Gradska čistoća“.

Pitanje gde se taj otpad odlaže postalo je aktuelno poslednjih nedelja. Povod je divlja deponija kod bare Reva u Krnjači, koja je izazvala buru u javnosti.

Od avgusta prošle godine, ekipe JKP „Zelenilo-Beograd“ izbacivale su šut i otpad u toj oblasti. Kamioni su prestali da dolaze tek nakon protesta građana.

Iako više nema dovoženja, šteta je već načinjena. Velike količine betona, stakla i armature i dalje su vidljive. Naslage otpada formirale su jaruge koje su zaklonile zelenilo i oštetile drveće.

Gde se otpad trenutno odvozi?

Iz Sekretarijata za inspekcijske poslove kažu da se sav građevinski otpad sada odvodi na deponiju Vinča. Tamo se koristi kao inertni materijal za prekrivanje komunalnog otpada.

– Reč je o neopasnom otpadu koji može da se reciklira ili ponovo koristi, navode iz Sekretarijata.

Zbog sve većih količina otpada, planira se i reciklaža tog materijala radi njegove ponovne upotrebe.

Planovi za budućnost

Prema Lokalnom planu upravljanja otpadom (2021–2030), građevinski otpad nije predviđen za deponovanje. Umesto toga, zemlja iz iskopa koristiće se za nasipanje, a šut za proizvodnju agregata.

Plan predviđa izgradnju najmanje tri postrojenja u Beogradu za obradu tog otpada. Cilj je da se do 2029. godine reciklira 40% ukupno generisanog građevinskog otpada.

Odakle dolazi milion tona otpada godišnje?

JKP „Gradska čistoća“ navodi da se od 2015. do 2017. godišnje proizvodilo oko 200.000 tona otpada. Danas se ta količina utrostručila, zbog gradilišta širom prestonice.

Od ukupne količine, 20% je korisni građevinski materijal koji se može reciklirati. Ostatak čine zemlja i šut, koji se takođe mogu koristiti za pripremu terena ili popunjavanje depresija.

Građevinski otpad, ipak opasan?

Dejan Bojović iz Srpske asocijacije za rušenje tvrdi suprotno. Po njemu, građevinski otpad ne bi smeo da se klasifikuje kao neopasan, naročito kada je mešan.

– Kod nas se otpad ne razdvaja na mestu nastanka. U zapadnim zemljama to jeste praksa i pokazalo se kao najbolje rešenje, objašnjava Bojović.

On dodaje da bi se problem mogao rešiti samo jasnom zakonskom regulativom. Predlaže da se građevinski otpad koristi kao sirovina, a komunalni kao izvor energije.

Izvor: 24sedam.rs