Izmene zakona o mentalnom zdravlju dehumanizuju decu

Predložene izmene Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama izazvale su zabrinutost organizacija za ljudska prava i prava deteta.

One upozoravaju da bi nova rešenja mogla da dovedu do diskriminacije dece u psihijatrijskim ustanovama. Smatraju i da su predložene izmene nesaglasne sa Ustavom Srbije i međunarodnim ugovorima o ljudskim pravima.

Šest organizacija civilnog društva analiziralo je Nacrt izmena Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama. To su A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, Beogradski centar za ljudska prava, Centar za prava deteta, Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S, Mreža organizacija za decu Srbije i PIN – Psychosocial Innovation Network.

Šta predviđaju predložene izmene zakona?

Javna rasprava o Nacrtu zakona o dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama završena je u sredu, 9. avgusta. Nacrt je pripremilo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije. Njime se propisuju uslovi za prinudno zadržavanje dece koja zbog uzrasta nisu krivično odgovorna. Reč je o deci koja su izvršila dela za koja je Krivičnim zakonikom predviđena kazna zatvora od najmanje deset godina. Za njih se predviđa smeštaj u posebnom delu psihijatrijske ustanove. Organizacije smatraju da je važno pravno urediti položaj dece koja izvrše teška dela, a zbog uzrasta ne mogu biti krivično odgovorna. Ipak, upozoravaju da predloženi nacrt zanemaruje brojne aspekte prava deteta.

Prema njihovoj oceni, takva rešenja mogu dovesti do dehumanizacije i isključivanja dece iz društva. Umesto toga, neophodni su programi prevencije, rano prepoznavanje rizika i odgovarajuća stručna podrška. Potpisnici saopštenja smatraju da predložene izmene nisu u skladu sa Ustavom Srbije i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Posebno ukazuju na Konvenciju o pravima deteta, Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom i Konvenciju protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili ponižavajućih postupanja ili kažnjavanja.

Organizacije upozoravaju na diskriminaciju dece

Prema oceni organizacija, predložene izmene ne unapređuju zaštitu osoba sa mentalnim smetnjama. Umesto toga, mogle bi dodatno da doprinesu diskriminaciji i stigmatizaciji osoba sa problemima mentalnog zdravlja. One posebno ističu da nacrt povezuje probleme mentalnog zdravlja dece sa izvršenjem teških protivpravnih dela. Smatraju da takva veza nije empirijski utemeljena. Nacrt predviđa da se odluka o prinudnom zadržavanju deteta donosi bez unapred određenog vremenskog ograničenja. Sud bi svakih šest meseci proveravao da li i dalje postoje uslovi za zadržavanje i lečenje.

Organizacije ukazuju na razliku u odnosu na postojeća pravila za odrasle. Prema važećem zakonu, odluke o prinudnom zadržavanju odraslih donose se na određene vremenske periode. Oni mogu iznositi mesec dana, tri meseca ili šest meseci. Zbog toga potpisnici smatraju da bi deca mlađa od 14 godina bila stavljena u nepovoljniji položaj u odnosu na druge pacijente. Upozoravaju i da bi ovakva mera mogla da dobije kažnjavajući karakter.

Nedostatak pravne zaštite za decu

Organizacije ukazuju i na nedostatak zaštitnih mera protiv proizvoljnog lišavanja slobode deteta. Nacrt ne predviđa obavezno stručno zastupanje deteta u postupku prinudnog zadržavanja u psihijatrijskoj ustanovi. To se odnosi na zastupanje advokata, koje nije obavezno ni prema važećem Zakonu o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama. Prema oceni potpisnika, takav nedostatak posebno je značajan jer se radi o postupku u kojem se odlučuje o lišavanju slobode deteta.

Ovakav režim držanja dece – nečovečan i ponižavajući

Organizacije upozoravaju i na mogućnost ograničavanja kontakata dece smeštene u posebnom delu psihijatrijske ustanove. Nacrt predviđa da se posete i kontakti mogu privremeno zabraniti iz bezbednosnih razloga. Međutim, nije propisano koliko bi takva zabrana mogla da traje. Posebno zabrinjava mogućnost da zabrana obuhvati i članove uže porodice. Organizacije smatraju da bi takva praksa, u ustanovi sa posebnim obezbeđenjem, mogla da dovede do nečovečnog i ponižavajućeg postupanja prema deci.

Istraživanja ukazuju na značaj socijalne podrške za očuvanje mentalnog zdravlja i oporavak. Zbog toga organizacije upozoravaju da izolacija deteta od porodice i rodbine ne doprinosi njegovoj rehabilitaciji. Naprotiv, uskraćivanje socijalnih kontakata može pogoršati mentalno zdravlje deteta. Može negativno uticati i na razvoj njegovih ličnih i socijalnih sposobnosti.

Sporno utvrđivanje odgovornosti deteta

Organizacije otvaraju i pitanje načina utvrđivanja da je dete zaista izvršilo teško delo. Protiv dece mlađe od 14 godina ne može se voditi krivični postupak. U takvom postupku bi se inače utvrđivalo da li je dete izvršilo delo koje mu se stavlja na teret. Zbog toga potpisnici smatraju da je potrebno razjasniti na osnovu kog postupka bi se utvrđivale okolnosti važne za primenu predloženih mera.

Oni takođe ukazuju da bi režim predviđen za decu mlađu od 14 godina mogao biti znatno restriktivniji od režima koji važi za stariju decu. Reč je o deci koja su krivično odgovorna za svoja dela.

Zahtev da Ministarstvo ponovo razmotri primedbe

Organizacije civilnog društva zatražile su od Ministarstva zdravlja da ponovo razmotri odredbe nacrta. Traže i produženje ili ponovno otvaranje javne rasprave. Smatraju da je neophodan aktivan dijalog svih relevantnih strana. To uključuje stručnjake za prava deteta, profesionalce iz oblasti mentalnog zdravlja i socijalne zaštite, kao i organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava.

Potpisnice su najavile i da će o sadržini nacrta obavestiti međunarodna nadzorna tela. Među njima su Komitet za prava deteta i Komitet za prava osoba sa invaliditetom. Najavile su i obraćanje odabranim specijalnim izvestiocima Ujedinjenih nacija za ljudska prava, uz zahtev da reaguju na predložena rešenja.

Izvor: N1. Foto: Pixabay