Sve što trebate znati o poskupljenju centralnog grejanja

Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a ako bude potrebe, grejanje bi moglo da počne već od 1. oktobra. Meštani nekih gradova i opština u Srbiji, koji koriste daljinsko grejanje, od novembra će ovu uslugu plaćati skuplje, prenosi list Danas.

Toplanama u Beogradu već je odobreno povećanje cena, a potrošači će se sa višim računima suočiti već u novembru. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), daljinsko grejanje u Srbiji poskupelo je za 10,5 odsto u prvih osam meseci ove godine u poređenju sa istim periodom prošle godine.

U glavnom gradu, JKP Beogradske elektrane su zatražile povećanje od 8,92 odsto, koje je odobreno, pa će građani ove godine plaćati toliko više za grejanje.

Da li toplane opravdano traže povećanja?

Stručnjak za energetiku Miodrag Kapor smatra da je problem rasta cena daljinskog grejanja kod nas više strukturne prirode.

„Naše toplane, kao i gotovo ceo naš elektroenergetski sistem, prilično su zaostali u energetskoj tranziciji. Ono što smo mogli i morali da uradimo pre više od decenije, sada je još teže izvesti“, naglašava on.

Kapor dodaje da većinom za proizvodnju toplotne energije koristimo „visoko potentni energent prirodnog gasa na vrlo neefikasan način“.

Pored toga, kako ističe, skoro smo potpuno zavisni od uvoza istog.

Dakle, osim što smo dugi niz godina bespotrebno izloženi geopolitčkim rizicima uvoza, koristimo ga na vrlo neefikasan način iz ekonomskog ugla. Pored inertnosti i neadekvatnog upravljanja našim javnim preduzećima, razlog za ovakvu energetsku politiku Srbije leži u dugogodišnjem insistiranju na veštačkoj zavisnosti od uvoza prirodnog gasa iz Ruske Federacije, ističe naš sagovornik.

Kapor smatra da će se zbog ovakvog pristupa države nastaviti povećanje cena.

„Bez drastičnog povećanja energetske efikasnosti, kao i prestanka korišćenja prirodnog gasa u sistemu daljinskog grejanja, građani mogu očekivati dalja poskupljenja svojih računa i nastavak subvencionisanja javnih preduzeća novcem poreskih obveznika, uključujući i one koji ne koriste sistem daljinskog grejanja“, upozorava on.

Opravdanja i moguća rešenja

Predsednik Udruženja potrošača Efektiva, Dejan Gavrilović, smatra da ne postoji opravdanje za poskupljenje.

„Beogradske elektrane su prošlu godinu završile sa čistom dobiti od 230.000 evra, tako da apsolutno nema razloga za povećanje cena. Jedino što se može pretpostaviti jeste želja grada Beograda da dodatno zaradi“, naglašava on.

Gavrilović dodaje da oko 80 ili 90 procenata dobiti svako JKP prebacuje u budžet grada.

„To je u suprotnosti sa suštinom funkcionisanja komunalnih preduzeća. Njihova uloga nije da zarađuju na građanima, već da im pruže uslugu od opšteg ekonomskog interesa, uz zadovoljavajući kvalitet i optimalne uslove“, objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, treba uzeti u obzir da su ove godine, u poređenju sa istim periodom prošle godine, pale cene nafte i prirodnog gasa.

„Što se tiče opravdanja za poskupljenje energenata, to nije tačno. Možda bi se mogli razmotriti troškovi poslovanja, ako su povećali plate ili imali neke dodatne troškove održavanja“, ukazuje on.

Gavrilović tvrdi da tu nema ekonomskog opravdanja, a jedina opcija je da očekuju veliki skok cena gasa zbog situacije u Rusiji i Ukrajini.

Kako će skuplje grejanje uticati na potrošače i koje su im opcije?

Gavrilović upozorava da će potrošači značajno osetiti to poskupljenje.

„U Beogradu će u stanu od 70 kvadrata, kada se to preračuna, mesečno povećanje biti oko 900 dinara samo za grejanje. A neke toplane su najavile i veće procente povećanja, pa će ta razlika biti još veća“, upozorava naš sagovornik.

Gavrilović savetuje svima koji mogu da nađu alternativu da prekinu sa grejanjem.

„Građani treba da iskoriste priliku, pošto su cene porasle, imaju rok od 30 dana da izjave raskid ugovora. Dakle, mogu da prestanu da koriste daljinsko grejanje“, objašnjava on.

Kada bi to, kako kaže, potrošači uradili u većem broju, toplane, odnosno lokalne samouprave, razmotrile bi to i cene bi se svela na normalan nivo.

„Onda bi lokalne samouprave razmotrile cenovnu politiku u korist potrošača, jer im se ne bi isplatilo da zatvaraju toplane“, zaključuje Gavrilović.

Izvor: Nova ekonomija, Foto: Unsplash