Koja je razlika između psihopate i sociopate?

Psihopatija i sociopatija nisu zasebne zvanične dijagnoze. Stručnjaci za mentalno zdravlje koriste termin antisocijalni poremećaj ličnosti (ASPD), dok se psihopatija i sociopatija koriste za opisivanje određenih osobina i obrazaca ponašanja.

Izrazi „psihopata“ i „sociopata“ često se pojavljuju u filmovima, serijama, medijima i svakodnevnom govoru. Međutim, njihovo značenje nije uvek isto kao u stručnoj literaturi. Osoba koja deluje hladno, sebično ili bezosećajno ne mora imati psihopatiju ili antisocijalni poremećaj ličnosti. Isto važi i za osobu koja je lagala, manipulisala ili se jednom ponašala agresivno. Za postavljanje dijagnoze nije dovoljno nekoliko problematičnih osobina. Stručnjaci procenjuju dugotrajan obrazac ponašanja, odnose sa drugim ljudima, odgovornost, kontrolu impulsa i poštovanje društvenih pravila.

Šta je antisocijalni poremećaj ličnosti?

Antisocijalni poremećaj ličnosti (ASPD) jeste poremećaj ličnosti koji karakteriše dugotrajan obrazac nepoštovanja prava drugih ljudi i društvenih pravila. Osoba sa ovim poremećajem može često da laže, manipuliše, vara ili iskorišćava druge radi lične koristi. Može imati probleme sa kontrolom impulsa, pokazivati agresivno ponašanje ili preuzimati nepotrebne rizike. Kod nekih osoba prisutno je i ponavljano kršenje zakona, zanemarivanje obaveza ili nedostatak kajanja zbog posledica sopstvenog ponašanja.

Dijagnoza se ne postavlja na osnovu jednog događaja. Potrebno je proceniti obrazac ponašanja koji traje duže vreme i pojavljuje se u različitim životnim situacijama. ASPD se kod odraslih ne dijagnostikuje pre 18. godine. Međutim, određeni problemi u ponašanju mogu početi mnogo ranije. U detinjstvu se, u zavisnosti od simptoma i razvoja deteta, može dijagnostikovati poremećaj ponašanja. Rano prepoznavanje ozbiljnih problema u ponašanju može biti važno za pružanje pomoći detetu i smanjenje kasnijih problema.

Šta znači izraz psihopatija?

Psihopatija nije zasebna zvanična dijagnoza. Termin se u psihologiji i forenzičkoj psihijatriji koristi za opis specifične kombinacije emocionalnih, interpersonalnih i ponašajnih osobina. Psihopatija se često povezuje sa emocionalnom hladnoćom, površnim šarmom, manipulativnošću, nedostatkom kajanja i slabijom empatijom. Kod izraženih psihopatskih osobina mogu biti prisutni i neodgovornost, iskorišćavanje drugih ljudi i dugotrajan obrazac antisocijalnog ponašanja. Međutim, psihopatija nije isto što i nasilje ili kriminal. Osoba može imati izražene određene psihopatske osobine, a da ne bude nasilna. Savremena istraživanja psihopatiju sve više posmatraju kao skup osobina koje mogu biti prisutne u različitom stepenu.

Kako stručnjaci procenjuju psihopatiju?

Jedan od najpoznatijih instrumenata za procenu psihopatskih osobina jeste Hareova revidirana kontrolna lista za psihopatiju (PCL-R). PCL-R sadrži 20 stavki koje obuhvataju različite interpersonalne, emocionalne i ponašajne karakteristike. PCL-R nije običan internet test ličnosti. Njegova pravilna primena zahteva odgovarajuću stručnu obuku. Procena može uključivati strukturisani razgovor, pregled relevantne dokumentacije i druge dostupne informacije o ponašanju osobe. Zato rezultat nekog testa sa interneta nije dovoljan da bi se osoba proglasila psihopatom.

Koja je razlika između psihopate i sociopate?

U svakodnevnom govoru psihopata i sociopata često se predstavljaju kao dve potpuno različite vrste ljudi. Stručna literatura je mnogo opreznija. Sociopatija nije zasebna zvanična dijagnoza. Termin se često koristi kao neformalni opis izraženih antisocijalnih obrazaca ponašanja. Psihopatija predstavlja specifičniji koncept koji naglašava određene emocionalne i interpersonalne karakteristike. Tu se posebno izdvajaju emocionalna hladnoća, manipulativnost, površni šarm, nedostatak kajanja i slabija empatija. Zbog toga osoba može ispunjavati kriterijume za antisocijalni poremećaj ličnosti, a da nema izražene osobine koje se povezuju sa psihopatijom.

Psihopatija i antisocijalni poremećaj ličnosti nisu isto, iako se značajno preklapaju.

Psihopata i sociopata: najvažnije razlike

Ne postoji jednostavna medicinska podela koja bi svaku osobu mogla da svrsta u kategoriju psihopate ili sociopate. Ipak, termini se tradicionalno koriste na različite načine.

• Psihopatija više naglašava emocionalnu hladnoću, nedostatak kajanja, manipulativnost i površne odnose.
• Sociopatija se češće koristi za opis izraženog antisocijalnog ponašanja i problema sa društvenim pravilima.
• Kod psihopatije se često opisuje plansko i kontrolisano ponašanje.
• Kod antisocijalnog ponašanja mogu biti izraženiji impulsivnost, agresivnost i teškoće sa kontrolom ponašanja.
• Ni psihopatija ni sociopatija ne znače automatski da će osoba biti nasilna.

Važno je naglasiti da ovo nisu stroga dijagnostička pravila. Savremena psihologija ljudsko ponašanje posmatra kao složeno i kontinuirano. Osobine se mogu pojavljivati u različitom intenzitetu i u različitim kombinacijama.

Da li psihopata zna da razlikuje dobro od lošeg?

Ovo je jedno od najčešćih pitanja kada se govori o psihopatiji. Nedostatak empatije ili kajanja ne znači automatski da osoba ne razume društvena pravila. Osoba može razumeti da je određeno ponašanje zabranjeno ili štetno, ali istovremeno pokazivati malo emocionalnog reagovanja na patnju koju je izazvala. Zato je važno razlikovati razumevanje moralnog pravila od emocionalnog doživljaja krivice, saosećanja ili kajanja. Drugim rečima, osoba može znati da je nešto pogrešno, a da ipak ne doživljava krivicu na način koji bi se očekivao kod većine ljudi.

Da li su psihopate nasilne?

Ne. Sama prisutnost psihopatskih osobina ne znači da će osoba počiniti nasilje. Istraživanja ukazuju na povezanost između izraženih psihopatskih osobina, antisocijalnog ponašanja i povećanog rizika od kriminalnog ponašanja. Međutim, povećan rizik nije isto što i predodređenost.

Procena rizika od nasilja zavisi od više faktora. Stručnjaci uzimaju u obzir prethodno nasilno ponašanje, impulsivnost, zloupotrebu supstanci, okolnosti i druge relevantne faktore. Zbog toga se rizik od nasilja ne može pouzdano proceniti na osnovu jedne osobine ili etikete.

Da li su sociopate impulsivnije?

U popularnim objašnjenjima često se pravi razlika između navodno hladne i planske psihopatije i impulsivne sociopatije. Takva podela može pomoći da se objasne određeni obrasci, ali ne treba je shvatiti kao medicinsko pravilo. Antisocijalni poremećaj ličnosti može uključivati impulsivnost, agresivnost, neodgovornost i teškoće u dugoročnom planiranju. Sa druge strane, psihopatske osobine mogu uključivati veću kontrolu ponašanja u određenim situacijama i plansko iskorišćavanje drugih ljudi. Ipak, osoba sa izraženim psihopatskim osobinama može pokazivati i impulsivno ponašanje.

Ljudi nisu jednostavne kategorije.

Kako nastaje antisocijalni poremećaj ličnosti?

Ne postoji jedan uzrok zbog kojeg će osoba razviti antisocijalni poremećaj ličnosti ili izražene psihopatske osobine. Istraživanja ukazuju na kombinaciju različitih faktora. Oni mogu uključivati genetiku, razvoj mozga i iskustva tokom odrastanja. Rizik mogu povećati ozbiljno zanemarivanje, zlostavljanje, nestabilno porodično okruženje i određeni problemi u ponašanju tokom detinjstva. To, međutim, ne znači da će dete koje je doživelo traumu kasnije razviti antisocijalni poremećaj ličnosti.

Trauma nije isto što i uzrok.

Ona može biti jedan od faktora rizika, ali razvoj poremećaja zavisi od više međusobno povezanih faktora. Genetika takođe može imati ulogu. Ipak, stručnjaci ne mogu na osnovu gena jednostavno predvideti ko će razviti antisocijalni poremećaj ličnosti.

Da li su psihopatija i genetika povezane?

Istraživanja ukazuju da genetski faktori mogu doprineti razvoju određenih osobina povezanih sa antisocijalnim ponašanjem i psihopatijom. Međutim, ne postoji jedan „gen za psihopatiju“. Na razvoj ponašanja utiče složena kombinacija naslednih osobina, razvoja mozga i životnog okruženja. Zbog toga nije moguće zaključiti da će osoba razviti psihopatiju samo zato što neko u njenoj porodici ima slične osobine ili probleme u ponašanju.

Da li postoji razlika u mozgu?

Istraživanja neurobiologije ukazuju na moguće razlike u funkcionisanju određenih moždanih sistema kod ljudi sa izraženim antisocijalnim ili psihopatskim osobinama. Posebna pažnja posvećuje se područjima koja učestvuju u obradi emocija, donošenju odluka, učenju iz posledica i reagovanju na strah.

Međutim, snimanje mozga ne može da pokaže da je neko psihopata.

Ne postoji skener mozga koji može samostalno da postavi dijagnozu psihopatije ili antisocijalnog poremećaja ličnosti. Neurobiološka istraživanja pomažu naučnicima da bolje razumeju ove obrasce ponašanja, ali nisu alat za jednostavno „detektovanje psihopate“.

Da li žene mogu biti psihopate ili sociopate?

Psihopatske i antisocijalne osobine mogu se pojaviti i kod žena. Ne treba ih posmatrati kao isključivo mušku pojavu. Istraživanja su dugo bila više usmerena na muškarce, zbog čega je znanje o ispoljavanju ovih osobina kod žena bilo ograničenije. Razlike u učestalosti i načinu ispoljavanja ponašanja mogu postojati, ali to ne znači da žena ne može imati izražene antisocijalne ili psihopatske osobine. Zbog toga procena treba da se zasniva na konkretnom ponašanju i profesionalnoj proceni, a ne na polu osobe.

Da li psihopata može da voli?

Ovo pitanje nema jednostavan odgovor. Osoba sa izraženim psihopatskim osobinama može imati partnerske, porodične i društvene odnose. Međutim, način na koji doživljava empatiju, emocionalnu bliskost, krivicu i privrženost može biti drugačiji.

Psihopatija ne znači potpuno odsustvo svih emocija.

Zato nije ispravno tvrditi da osoba sa psihopatskim osobinama nije sposobna ni za jednu vrstu emocionalne povezanosti. Važno je posmatrati konkretan odnos, ponašanje i način na koji osoba tretira druge ljude.

Da li psihopata može da ima normalan život?

Odgovor nije jednostavan. Osobe sa izraženim psihopatskim osobinama ne moraju izgledati neobično ili opasno u svakodnevnom životu. Neke mogu biti veoma društvene, samouverene i uspešne u određenim oblastima. Problem može postati vidljiv kroz način na koji tretiraju druge ljude, preuzimaju odgovornost, grade odnose ili koriste manipulaciju. Zato se psihopatija ne može prepoznati samo na osnovu izgleda, zanimanja, društvenog statusa ili načina komunikacije.

Šta kaže psiholog?

Psiholog Radmila Grujičić objašnjava da se termini sociopatija i psihopatija razlikuju u načinu na koji se koriste, ali da se oba često povezuju sa antisocijalnim obrascima ponašanja.

„Postoje razlike u vezi termina. Za sociopate se obično kaže da razvijaju poremećaj uglavnom kao rezultat nekih traumatskih iskustava u detinjstvu ili adolescenciji, dok se za psihopatiju češće navode urođeni i genetski faktori“, objašnjava Grujičić.

Ona navodi da se psihopatija tradicionalno povezuje sa hladnijim i kontrolisanijim ponašanjem.

„Psihopate su hladne, bez emocija, sklonije su da planiraju i izvode neke nasilne zločine, dok se za sociopate vezuje više impulsivno i agresivno ponašanje“, navodi psiholog.

Ovakvu podelu ipak treba razumeti kao pojednostavljeno objašnjenje termina. Savremena istraživanja ukazuju na složen uticaj genetskih, neurobioloških i sredinskih faktora. Istovremeno, psihopatija i sociopatija nisu dve jasno odvojene zvanične dijagnoze.

Važno je razlikovati ozbiljne obrasce ponašanja od reakcija na stres, traumu ili psihičku krizu. Više o znacima psihičkog opterećenja pročitajte u tekstu Nervni slom: Šta se dešava pre nego što do njega dođe.

Kako se leči antisocijalni poremećaj ličnosti?

Antisocijalni poremećaj ličnosti može biti težak za tretiranje, ali to ne znači da pomoć nije moguća. Lečenje zavisi od konkretne osobe, njenih simptoma, motivacije i drugih problema koji mogu postojati istovremeno. Psihoterapija može biti deo tretmana. Posebna pažnja može se posvetiti kontroli besa, impulsivnosti, agresivnog ponašanja i problemima sa zloupotrebom supstanci.

Ne postoji lek koji jednostavno leči antisocijalni poremećaj ličnosti ili psihopatiju.

Lekovi se ponekad koriste za pojedinačne simptome ili druga istovremena stanja, poput depresije, anksioznosti ili problema sa agresijom. Tretman može biti zahtevniji kada osoba ne prepoznaje problem ili ne želi da učestvuje u terapiji. Kod problema u ponašanju tokom detinjstva rana stručna pomoć može biti posebno važna.

Probleme sa mentalnim zdravljem ne treba ignorisati niti pokušavati samostalno dijagnostikovati. O značaju razgovora o mentalnom zdravlju govori i dr med. Aleksandra Bubera Ninić u intervjuu Zašto se plašimo da pričamo o depresiji?

Kada treba potražiti stručnu pomoć?

Ako osoba primećuje da njeno ponašanje ozbiljno narušava odnose, posao ili svakodnevni život, razgovor sa stručnjakom može biti važan prvi korak. Posebno je važno potražiti pomoć kada postoje ponavljano nasilje, ozbiljna agresivnost, nekontrolisani ispadi besa, zloupotreba supstanci ili ugrožavanje drugih ljudi. Porodica takođe može potražiti stručnu pomoć ako se oseća ugroženo ili ne zna kako da postavi zdrave granice. Ako postoji neposredna opasnost po život ili bezbednost, potrebno je odmah kontaktirati nadležne službe i potražiti hitnu pomoć.

Ako prepoznajete ozbiljne probleme u ponašanju ili odnosima, važno je potražiti stručnu procenu. Više o tome kome se obratiti za pomoć pročitajte u tekstu Psiholog, psihijatar ili psihoterapeut: kome se obratiti za pomoć?

Kako prepoznati problematično ponašanje bez postavljanja dijagnoze?

Mnogo je korisnije posmatrati konkretno ponašanje nego pokušavati da nekoga nazovemo psihopatom ili sociopatom.

Obratite pažnju na to da li postoji dugotrajan obrazac ponašanja kao što su:

• učestalo manipulisanje drugim ljudima;
• sistematsko laganje radi lične koristi;
• ponavljanje ponašanja kojima se povređuju drugi;
• izbegavanje odgovornosti za sopstvene postupke;
• učestalo kršenje pravila ili prava drugih ljudi;
• izražen nedostatak kajanja nakon ozbiljne štete;
• impulsivno ili agresivno ponašanje;
• iskorišćavanje drugih ljudi radi lične koristi.

Čak ni prisustvo više ovih karakteristika nije dovoljno za postavljanje dijagnoze.

Dijagnozu i stručnu procenu može obaviti samo odgovarajuće obučen stručnjak nakon detaljnog razgovora i procene.

Najčešće zablude o psihopatama i sociopatama

Mit: Svaki psihopata je ubica

Netačno. Psihopatske osobine mogu biti povezane sa većim rizikom od antisocijalnog i kriminalnog ponašanja, ali ne znače automatski nasilje.

Mit: Sociopata i psihopata su potpuno ista stvar

Ne. Termini se preklapaju, ali psihopatija predstavlja specifičniji stručni koncept. Sociopatija se uglavnom koristi kao neformalni termin za antisocijalne obrasce ponašanja.

Mit: Psihopata se lako prepoznaje

Ne. Osoba može izgledati potpuno uobičajeno i biti veoma sposobna u društvenim situacijama.

Mit: Jedan znak je dovoljan za dijagnozu

Nije. Dijagnoza zahteva procenu dugotrajnog obrasca ponašanja i drugih relevantnih faktora.

Mit: Trauma automatski stvara sociopatu

Ne. Trauma i zanemarivanje mogu biti faktori rizika, ali razvoj antisocijalnih osobina zavisi od kombinacije bioloških, razvojnih i sredinskih faktora.

Mit: Psihopate nemaju nikakve emocije

Ni ovo nije potpuno tačno. Psihopatija se povezuje sa specifičnim razlikama u emocionalnom funkcionisanju, ali ne znači da osoba nema baš nikakve emocije.

Psihopata ili sociopata? Najvažnije što treba zapamtiti

Sociopatija je neformalni termin koji se često koristi za opis izraženih antisocijalnih obrazaca ponašanja.

Psihopatija je specifičniji stručni koncept koji obuhvata kombinaciju emocionalnih, interpersonalnih i ponašajnih osobina.

Antisocijalni poremećaj ličnosti jeste zvanična dijagnostička kategorija koja obuhvata dugotrajan obrazac nepoštovanja prava drugih ljudi i društvenih pravila.

Zato nije ispravno svaku osobu koja laže, manipuliše, pokazuje malo emocija ili se ponaša agresivno nazvati psihopatom. Najvažnije je razumeti da se iza ovih izraza kriju složeni obrasci ponašanja koji zahtevaju stručnu procenu.

Zaključak

Razlika između psihopate i sociopate nije jednostavna. Oba termina se često koriste u svakodnevnom govoru, ali nijedan ne predstavlja zasebnu zvaničnu dijagnozu.

Antisocijalni poremećaj ličnosti jeste zvanična dijagnostička kategorija, dok se psihopatija koristi za opis specifičnog skupa emocionalnih, interpersonalnih i ponašajnih osobina.

Sociopatija se najčešće koristi kao neformalni termin za antisocijalne obrasce ponašanja.

Psihopatija se posebno povezuje sa emocionalnom hladnoćom, manipulativnošću, nedostatkom kajanja i određenim teškoćama u empatiji.

Ni psihopatija ni antisocijalni poremećaj ličnosti ne znače automatski da će osoba biti nasilna.

Zbog toga je važno izbegavati etikete i posmatrati konkretno ponašanje. Ako postoji ozbiljan problem sa agresijom, nasiljem ili ugrožavanjem drugih ljudi, potrebno je potražiti stručnu pomoć.

Ovaj tekst je edukativnog karaktera i ne može zameniti stručnu psihološku ili psihijatrijsku procenu.

Foto: Gemini