Šta je Aspergerov sindrom?

Aspergerov sindrom je neurološki poremećaj koji spada u spektar autizma. Karakterišu ga problemi u socijalnoj interakciji.

Za razliku od klasičnog autizma, kod osoba sa Aspergerom ne dolazi do kašnjenja u govoru ni intelektualnom razvoju. Ljudi sa Aspergerovim sindromom često imaju specifična interesovanja i fokus na detalje.

Šta je Aspergerov sindrom?

Aspergerov sindrom je doživotno neurološko stanje koje utiče na socijalne veštine, komunikaciju i ponašanje.

Naziv je dobio po austrijskom pedijatru Hansu Aspergeru, koji je 1944. opisao decu sa normalnom inteligencijom, ali izraženim teškoćama u komunikaciji i empatiji.

Osobe sa Aspergerom često imaju problema sa razumevanjem verbalnog i neverbalnog jezika i obrada informacija im može ići sporije. Mogu biti fizički nespretni i teško izražavati emocije na uobičajen način, ali to ne znači da im nedostaje empatija, naprotiv, često su vrlo emocionalno svesni. Neka deca i odrasli sa ovim sindromom razvijaju intenzivna interesovanja, koja mogu postati osnova za uspešne karijere.

Danas se izraz Aspergerov sindrom koristi ređe, jer se češće govori o autističnom spektru kao jedinstvenom stanju s različitim nivoima podrške.

Razlika između Aspergerovog sindroma i autizma

Asperger se smatra “blagom formom” autizma, ali razlika je daleko složenija. Osobe sa Aspergerom imaju prosečan ili iznadprosečan IQ, ali teško razumeju neverbalnu komunikaciju. Govore tečno, ali njihov ton može biti monoton. Tumačenje emocija drugih im je često izazovno. Zajednički im je problem u socijalnoj interakciji.

Razvoj govora

Asperger: Govor se razvija normalno
Autizam: Često postoji kašnjenje u govoru ili govor izostaje

Intelektualne sposobnosti

Asperger: Prosečan ili iznadprosečan IQ
Autizam: Varira,od intelektualnih teškoća do visokog IQ-a

Socijalne veštine

Asperger: Teškoće u tumačenju društvenih signala
Autizam: Veće povlačenje iz socijalnih interakcija

Empatija i emocije

Asperger: Teže izražavanje emocija, ali prisutna empatija
Autizam: Može postojati izraženiji emocionalni otklon

Neverbalna komunikacija

Asperger: Ograničeno razumevanje govora tela i izraza lica
Autizam: Uglavnom izraženije teškoće u neverbalnoj komunikaciji

Motorika

Asperger: Nespretnost u pokretima često prisutna
Autizam: Može biti prisutna, ali nije obavezna

Rutine i interesovanja

Asperger: Intenzivna i specifična interesovanja
Autizam: Ponavljajuće radnje i stroga potreba za rutinom

Neurologija iza Aspergerovog sindroma

Istraživanja pokazuju da postoji drugačija moždana aktivnost kod osoba sa ovim sindromom. Neurološke razlike najviše se ogledaju u centrima za empatiju, planiranje i senzornu obradu. Genetika takođe igra značajnu ulogu. Sindrom se često prenosi u porodici.

Rani znaci i simptomi

Rani znaci Aspergerovog sindroma mogu se primetiti već u detinjstvu. Deca ne gledaju u oči, ne dele interesovanja, teško razumeju šalu ili sarkazam. Često se igraju sama i imaju rutinske navike koje ne žele da menjaju.

Ponašanje u adolescenciji kod osoba sa autizmom i Aspergerovim sindromom

Kod osoba sa autizmom, ponašanje tokom adolescencije često se menja zbog smanjene sposobnosti razumevanja bioloških i hormonalnih promena. Hormonske promene izazivaju hemijski disbalans, što utiče na percepciju, emocionalnu stabilnost i svakodnevno funkcionisanje. Mnogi ne razumeju promene koje se dešavaju u njihovom telu, što može izazvati anksioznost i povlačenje.

Kod osoba sa Aspergerovim sindromom, dominiraju problemi u razumevanju tuđih emocija, misli i društvenih signala. Takođe, teško uspevaju da prenesu sopstvene emocije na način koji drugi lako razumeju. Zbog toga su često pogrešno shvaćeni u društvenim odnosima, posebno u periodu puberteta i rane mladosti.

Podrška i kako pomoći osobi sa Aspergerom

Najvažnija je rana dijagnoza i razumevanje okoline. Terapija ponašanja, rad sa psihologom i edukacija roditelja imaju veliki značaj. Podrška u školi i na poslu je ključna za njihovo funkcionisanje i integraciju.

Seksualnost osoba sa Aspergerovim sindromom

Seksualnost je često složena i različito izražena kod osoba sa Aspergerom. Imaju potrebu za bliskošću, ali često ne razumeju društvena pravila u vezi ili flertu. Otvoreni razgovori i edukacija mogu pomoći boljem razumevanju sopstvenih i tuđih potreba.

Poznate ličnosti sa Aspergerovim sindromom

Mnogi poznati su javno govorili o dijagnozi Aspergerovog sindroma.

Elon Musk, osnivač Tesle i SpaceX-a, otkrio je da ima Aspergerov sindrom.

Dan Aykroyd, glumac iz “Ghostbustersa”, i Greta Thunberg, klimatska aktivistkinja, takođe su na spektru.

Zašto je važno govoriti o Aspergerovom sindromu?

Razumevanje vodi ka prihvatanju. Svaka osoba zaslužuje šansu da bude shvaćena.

Da li prepoznajete nekog iz svog okruženja?

Podelite tekst i pomozite drugima da nauče više o ovom važnom neurološkom stanju.

Foto: autismassistant.com