Zaposleni: Koliki mora biti razmak između dva bolovanja?

Mnoge zaposlene zbunjuje pitanje koliki razmak treba postojati između dva bolovanja. Iako se često veruje da postoji striktno definisan minimalni period, stvarnost je mnogo složenija.

Razmaci između bolovanja mogu imati značajan uticaj na obračun naknade zarade. Ovaj tekst objašnjava sve što treba da znate o povezivanju bolovanja, pravilima koja se primenjuju, kao i pitanje razmaka između bolovanja direktno utiče na to kako će biti obračunata naknada zarade.

Ko ima pravo na bolovanje?

Zakon o radu i Zakon o zdravstvenom osiguranju jasno definišu kada zaposleni može koristiti bolovanje. Prema zakonima, pravo na naknadu zarade u slučaju bolesti ili povrede postoji u nekoliko specifičnih situacija, kao što su bolest, povreda na radu, nega bolesnog člana porodice, i druge.

Šta kaže zakon o razmaku između bolovanja?

Zakonski, ne postoji konkretan minimalni razmak između dva bolovanja. Zaposleni može biti na bolovanju bez obzira na to koliko je prošlo vremena od prethodnog. Međutim, važno je razumeti pravilo koje se odnosi na povezivanje bolovanja. Ako je prekid između dva bolovanja kraći od sedam dana, smatraće se da se bolovanja povezuju i tretiraće se kao jedno. Ovo ima velikih posledica na obračun naknade zarade.

Gde i kako se primenjuju ova pravila?

Pravila o povezivanju bolovanja primenjuju se u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Ukoliko zaposleni ima dva bolovanja u kratkom vremenskom periodu, lekari i nadležni organi RFZO-a utvrđuju da li se bolovanja povezuju ili tretiraju kao zasebna. Kada se bolovanja povezuju, naknada zarade se obračunava kao za jedno bolovanje, a na početak obračuna naknade može uticati datum prvog bolovanja.

Zašto je ovo važno za zaposlene?

Praktični značaj povezivanja bolovanja ogleda se u tome što može promeniti ko će isplatiti naknadu zarade. Na primer, ako se bolovanja povežu, RFZO će početi da isplaćuje naknadu nakon 30 dana, dok poslodavac isplaćuje naknadu za prvih 30 dana. Takođe, važno je da zaposleni budu upoznati sa osnovicama za obračun naknade, jer dužina bolovanja direktno utiče na iznos koji će primiti.

Kada se bolovanja ne povezuju?

Postoje situacije kada se bolovanja neće povezati, iako nisu prošli dugi periodi između njih. Ako je prekid između bolovanja duži od šest dana, onda se smatra da su bolovanja potpuno odvojena. Takođe, kada se bolovanja odnose na različite osnove, kao što je nega člana porodice i sopstvena bolest, i u tom slučaju bolovanja se ne povezuju.

Koji su primeri kada bolovanja mogu imati različite posledice?

Primer: Ako je zaposleni bio na bolovanju 10 dana zbog gripa, pa se vratio na posao, a zatim ponovo otišao na bolovanje zbog iste bolesti nakon 5 dana, ovo se tretira kao jedno bolovanje. Međutim, ako je isti zaposleni imao pauzu od 10 dana između dva bolovanja, onda se ova dva bolovanja smatraju odvojenim.

Kako se zaštititi od grešaka?

Zaposleni treba da se upoznaju sa pravilima o bolovanju i da znaju šta tačno uključuju njihova prava. Ako imate nedoumice u vezi sa bolovanjem, najbolje je da se obratite stručnjacima za radno pravo ili direktno RFZO-u za tačne informacije koje se odnose na vaš slučaj.

Podelite tekst!

Da li ste ikada bili zbunjeni razmakom između dva bolovanja? Da li ste naišli na neprijatna iznenađenja prilikom obračuna naknade zarade? Podelite svoja iskustva i pomozite drugima da izbegnu greške!

Foto: Freepik