Cenzura i sloboda na društvenim mrežama

Izvršni direktor „Mete“ Mark Zakerberg najavio je promene koje će značajno izmeniti način moderiranja objava, video-materijala i ostalih sadržaja na društvenim mrežama „Fejsbuk“ i „Instagram“. U pitanju je prilagođavanje politike pregleda sadržaja uz ukidanje “Fact-checking” (provera činjenica).

Fact-checking će zameniti korisnički generisane „beleškama zajednice“, koje su slične onima koje se koriste na platformi X. „Fact-checking je bio previše politički pristrasan i umanjio je poverenje, više nego što ga je zadobilo. Ono što je započelo kao pokret za veću inkluzivnost, sve se više koristilo za utišavanje mišljenja i isključivanje ljudi s drugačijim idejama, i to je otišlo predaleko“, rekao je Zakerberg u video-objavi. Dodao je da će se zbog promena u moderiranju sadržaja na platformi pojaviti više štetnog sadržaja.

Inače, novi šef globalnih poslova „Mete“, Džoel Kaplan, rekao je da su Metini partneri zaduženi za proveru činjenica imali „dobre namere na početku saradnje, alida je bilo previše političke pristrasnosti u procesu odabira i u tome šta će proveriti i na koji način“.

Odluke o novinama dolaze u „paketu“ sa najavama iz „Mete“ odakle je navedeno da će donirati milion dolara za Trampov inauguracijski fond, i da Zakerberg želi aktivno da učestvuje u raspravama o tehnološkoj politici.

„Definitivno je došlo do promene u poslednje četiri godine. Svedočili smo velikom društvenom i političkom pritisku, a sve u pravcu pojačanog moderiranja sadržaja, veće cenzure, a sada imamo pravu priliku. Dolazi nova administracija i novi predsednik koji su veliki zagovarači slobode izražavanja, i to pravi razliku“, rekao je Kaplan.

Godine 2016. kompanija je pokrenula nezavisni program za proveru činjenica, posle tvrdnji da nije uspela da spreči strane aktere da koriste njene platforme „za širenje dezinformacija i sejanje razdora među Amerikancima“. „Meta“ je nastavila da se bori protiv širenja kontroverznog sadržaja na svojim platformama, poput dezinformacija o izborima, antivakserskih priča, nasilja i govora mržnje.

Kompanija je formirala bezbednosne timove, uvela automatizovane programe za filtriranje ili smanjenje vidljivosti lažnih informacija i uspostavila svoєvrsni nezavisni „Vrhovni sud“ za teške odluke o moderiranju.

Sada, iz „Mete“ saopštavaju da završavaju svoje partnerstvo s nezavisnim kontrolorima činjenica. „Mislim da je Ilon (Mask) igrao neverovatno važnu ulogu u pokretanju rasprave i ponovnom fokusu ljudi na slobodu izražavanja, i to je bilo zaista konstruktivno i produktivno“, rekao je Kaplan.

Pitanje kompromisa

Kompanija takođe planira da prilagodi svoje automatizovane sisteme koji skeniraju kršenja pravila, za koje kaže da su rezultirali sa „previše cenzure sadržaja koja je bila nepotrebna“. Sistemi će se sada fokusirati isključivo na proveru ilegalnih i „teških“ prekršaja poput terorizma, seksualnog iskorišćavanja dece, droge, prevara. Ostali problemi moraće da prijaviti korisnici pre nego što ih kompanija proceni.

Zakerberg je rekao da su „Metini“ složeni sistemi za moderiranje sadržaja pogrešno uklonili previše sadržaja koji ne krši pravila. Na primer, ako sistemi pogreše u jedan odsto slučajeva, to bi moglo da se odrazi na milione korisnika, od više od dve milijarde koliko ih kompanija ima. „Dostigli smo tačku gde imamo previše grešaka i previše cenzure“, rekao je Zakerberg, ali i priznao da bi nova politika mogla da stvoriti nove probleme oko moderiranje sadržaja.

„Realnost je da je ovo kompromis, a to znači da ćemo uhvatiti manje loših stvari, ali ćemo takođe smanjiti broj ispravnih objava koje smo slučajno uklanjali“, dodao je.

Kompanija takođe ukida ograničenja na određene teme, kao što su imigracija, rodni identitet, dok ujedno i fizički premešta svoje timove, odgovorne za primenu politike sadržaja, iz Kalifornije u Teksas i na druge lokacije u SAD. „Mislim da će nam to pomoći da izgradimo poverenje, i obavljamo ovaj posao na mestima gde je manji nivo zabrinutosti oko pristrasnosti naših timova“, rekao je Zakerberg.

Smanjenje cenzure ili privid?

Ukoliko Mark Zuckerberg najavljuje „drastično smanjenje cenzure“ i ukidanje fact-checking sistema na društvenim mrežama poput Fejsbuka, Instagrama i Threadsa, te najavljuje veći stepen slobode govora sa dolaskom Donalda Trampa u Belu kuću, postavlja se pitanje da li to implicira da je u vreme prethodnih administracija, poput one Baraka Obame ili Joea Bidena, sloboda govora bila ograničena ili čak suspendovana. Ako je to zaista bio slučaj, to može da izazove zabrinutost, posebno ako se uzme u obzir da je upravo SAD, kao „kolevka“ demokratije, bila zemlja u kojoj su takvi procesi dešavali. Da li su globalni lideri poput Zuckerberga i drugih, u strahu za svoje projekte, samo menjali uloge, ili možda čekaju promene koje bi dovele do šire slobode govora? Koliko cenzura zaista može da se smanji, a da se ne ugrozi kontrola informacija i javnih diskursa? Ova pitanja otvaraju prostor za dalje razmišljanje o tome gde je prava granica između slobode izražavanja i potrebe za odgovornošću u društvenom prostoru.

Izvor: RTS, NBC, Palilula.info, Foto: Freepik