Istraživanje uticaja digitalnog sveta na mlade u Srbiji

Srbija se nalazi u specifičnoj situaciji kada je u pitanju korišćenje interneta, sa čak 83% populacije koja svakodnevno koristi internet. Iako je ovo visok procenat, on je ipak ispod evropskog proseka za tri procenta. Stručnjaci smatraju da se današnji mladi mogu nazvati „digitalnim urođenicima“ jer su odrasli u potpunosti okruženi tehnologijom i internetom, čime se njihov svakodnevni život drastično razlikuje od života prethodnih generacija.

Ovaj stalni boravak na internetu, naročito na društvenim mrežama, stvorio je stereotipe o mladima kao nezainteresovanim za stvarni svet i udubljenim u ekrane svojih uređaja. Mnogi stariji smatraju da su mladi previše lenji, nemotivisani i nespremni da se suoče sa životnim izazovima van digitalnog okruženja. Često ih kritikuju kao razmažene, okrenute sebi i nesvesne realnosti koja ih okružuje.

Međutim, fenomen digitalizacije ne odnosi se samo na površne razlike između generacija. Prema britanskom univerzitetu Oksford, pojam „brejnrot“, odnosno „truljenje mozga“, postao je reč godine 2024. i označava mentalno pogoršanje zbog prekomernog izlaganja trivijalnim online sadržajima. To je posebno izraženo među mlađim generacijama Z i Alfa, koji su odrasli u digitalnom okruženju.

Iako starije generacije često ne mogu da shvate svet u kojem žive mladi, sociolog Aleksa Vukašinović objašnjava da su mladi ljudi danas „digitalni urođenici“. Oni nemaju iskustvo života u analognom svetu, pa je digitalni svet za njih potpuno stvaran. Stariji, s druge strane, često insistiraju na „pravoj“ realnosti koja je postojala pre nego što je digitalizacija postala dominantna.

Sociolog objašnjava da je savremeni svet, sa svim svojim tehnološkim i društvenim promenama, doveo do novih oblika otuđenja. Zbog kapitalističke organizacije društva, sveopšte nesigurnosti i nejednakosti, digitalni svet često odvlači pažnju, dok nova generacija traži drugačije vrednosti. U tom kontekstu, pojam „realnosti“ postaje sve neuhvatljiviji, jer je tehnologija promenila temelje društvenih odnosa i stavova.

Scenaristkinja Monja Jović takođe smatra da su mladi današnji „digitalni urođenici“, jer su odrasli u svetu u kojem tehnologija oblikuje njihov pogled na socijalne odnose i svet oko njih. Iako starije generacije često kritikuju mlade zbog njihove navike da provode previše vremena online, Jović ukazuje na to da su upravo ovi mladi ljudi najrevolucionarnija generacija, jer ne pamte svet bez digitalne tehnologije.

Međutim, uprkos predrasudama, mladi su u Srbiji nedavno pokazali svoju spremnost da se aktivno angažuju u društvenim i političkim pitanjima, kao što je to bio slučaj sa studentskim protestima. Ovo je bio šok za mnoge koji su smatrali da su mladi previše okrenuti svom digitalnom svetu, a ne stvarnim problemima. Iako su se suočavali sa pretnjama i nasiljem, mladi su pokazali odlučnost da se bore za svoje ideje i vrednosti.

Vukašinović napominje da je generacijski jaz dublji nego ikada, jer je iskustvo života u digitalnom svetu fundamentalno različito od života u analognom dobu. Ipak, on smatra da je ovaj jaz važan jer predstavlja uslov za napredovanje društva. Mladi zahtevaju društvo zasnovano na vrednostima koje su prilagođene izazovima 21. veka, dok starije generacije često i dalje drže vrednosti koje su već istorijski prevaziđene.

Jović, s druge strane, smatra da se svet menja brže nego što možemo da shvatimo. Živimo u dobu Četvrte industrijske revolucije, gde je tehnologija omogućila globalizaciju na načine koji su nekada bili nezamislivi. Generacija Z, koja živi u tom digitalnom svetu, neće samo biti potrošači tehnologije, već će postati i kreatori novih vrednosti i radnih okruženja, radeći iz svojih domova ili kafića, čak i za poslodavce na drugom kontinentu.

Svet se menja i brzo, a mi se nalazimo pred izazovom da pokušamo da razumemo te promene i na njih odgovorimo konstruktivno. U tom procesu, ključno je da prepoznamo da generacijski jaz nije nešto što treba ignorisati, već da treba učiti jedni od drugih kako bismo stvorili društvo koje će odgovarati potrebama savremenih izazova.

Zapravo, kako Jović zaključuje, tehnologija je promenila pojam „realnosti“, i mladi su već sada deo te nove realnosti. Stariji, iako možda frustrirani zbog ne razumevanja sveta koji dolazi, moraju da shvate da je to svet u kojem će i oni živeti, bez obzira na to koliko im se činilo teško da ga prihvate.

Izvor: NIN, Foto: Freepik