Da li je čovek zaista osuđen na propast?

John Bumpass Calhoun, naučnik koji je 1972. godine pred Kraljevsko medicinsko društvo predstavio svoj kontroverzni eksperiment pod nazivom “Universe 25”, ukazao je na duboku povezanost između ponašanja miševa i ljudske evolucije. Iako je eksperiment obuhvatio populaciju miševa, zaključci do kojih je došao Calhoun postavljaju pitanja koja se direktno odnose na današnje društvo i izazove s kojima se suočavamo.

Foto: Stan Wayman/The Life Picture Collection/Shutterstock

Eksperiment “Universe 25” započeo je 1968. godine u idealnim uslovima za miševe – prostor sa obiljem hrane, vode, savršenom klimom i prostorima za izgradnju gnezda. U početku, život miševa bio je pravi raj. Počelo je sa samo osam miševa, a populacija je ubrzo porasla na više od 2.000 jedinki. Međutim, sve se promenilo nakon što je došlo do prekomernog rasta i zasićenja prostora. U tom trenutku su počele da se javljaju prve anomalije u ponašanju, koje su ubrzo dovele do društvenog raspada.

Prvo su mužjaci koji nisu uspeli da se uklope u društvene hijerarhije postali fizički i psihički pasivni. Grupa miševa koji su se povukli postala je tzv. “autsajderi”, koji su se povukli u centralni deo prostora, gde su se pretvorili u agresivne jedinke. Slično tome, majke su počele da napuštaju svoju mladunčad, dok su druge žene postale agresivne prema pridošlicama u njihovim gnezdom. Ubrzo su počeli da se javljaju nasilni sukobi, koji su često završavali kanibalizmom. Na kraju, nakon četiri godine, kolonija miševa je izumrla.

Povezanost sa današnjim društvom

Iako su se u ovom eksperimentu bavili životinjskim svetom, ponašanje miševa u “Universe 25” može se uporediti sa nekim današnjim društvenim problemima. Prekomerni rast populacije u društvu, napetosti koje se javljaju zbog preopterećenja resursima, disfunkcionalne društvene strukture i porodice, nasilja – sve to može se povezati sa sličnim fenomenima koji danas pogađaju ljudske zajednice.

Jedan od ključnih zaključaka ovog eksperimenta je da, kao i miševi, ljudska društva mogu doći u stanje disfunkcionalnosti kada postanu prekomerno urbanizovana, kada se resursi iscrpe, a društvene strukture postanu sve slabije. Prekomerni pritisak na ljude, psihološki stres, fragmentacija zajednice, napetosti među grupama i pad osnovnih vrednosti porodice mogu dovesti do sličnih posledica, kao što su nasilje, nezadovoljstvo i društveni kolaps u kojima je teško održati harmoniju.

Sličnost sa modernim društvom može se videti i u padu socijalnih veza, problemima s mentalnim zdravljem, nasilju u porodici, napetostima između različitih društvenih grupa i povećanoj stopi samoubistava. Svi ovi problemi često nastaju u okruženjima u kojima ljudi osećaju preopterećenje, gubitak identiteta i smanjenje socijalne kohezije. S obzirom na to da se u mnogim gradovima već suočavamo s problemima urbanog života, društvene podela i stresovi postaju sve izraženiji.

Slično miševima koji su postali sve izolovaniji, mnogi ljudi u današnjem svetu povlače se iz društvenih interakcija, postaju sve manje zainteresovani za zajednički život, a njihova društvena povezanost se smanjuje. Digitalizacija, iako pruža povezanost, u isto vreme može stvoriti osećaj otuđenosti, stvarajući “autsajdere” unutar sve većih i sve više razjedinjenih društava.

Zaključak

Eksperiment “Universe 25” nudi moćnu lekciju o opasnostima prekomernog rasta, društvene disfunkcionalnosti i potpunog zasićenja resursima. Iako je primarno izveden u kontekstu ponašanja miševa, njegov značaj i dalje rezonuje u kontekstu modernog društva. Preopterećenje, društvene tenzije, gubitak osnovnih vrednosti i povećanje agresije mogu postati ozbiljni problemi u budućnosti, ako ne prepoznamo znakove upozorenja i ne preduzmemo odgovarajuće mere da sačuvamo socijalnu koheziju i ravnotežu.

Foto: Unsplash/Greg Rosenke