Šta je naš nobelovac Ivo Andrić mislio o vinu?

Nobelovac Ivo Andrić, jedan od najvažnijih pisaca naše književnosti, često je razmišljao o svakodnevnim stvarima koje oblikuju naš život. Među njima, vino je zauzimalo posebno mesto.

On ga je doživljavao kao simbol običnih, ali dubokih radosti koje čine život punim. Vino za Andrića nije bilo samo piće, već nešto što nosi dublje značenje, a o tome je govorio sa velikim poštovanjem i razumevanjem.

Mnogi su pesnici i filozofi govorili o vinu, ali Andrić je vino video kao simbol nečega što je deo svakodnevnog života i u čemu se kriju duboke istine. Nije ga poistovećivao s pesničkim klišeima, već s nečim što je svesno ušlo u njegov život, ne kroz veličinu ili bogatstvo, već kroz jednostavne trenutke koji ostavljaju trajne utiske.

O vinu u svakodnevnom životu

Andrić je smatrao da nije važno šta pesnici ili mudri ljudi misle o vinu. Njegova filozofija bila je usmerena ka stvarnim, jednostavnim radostima koje su postojale i koje su oblikovale njegovu stvarnost. Vino je bilo jedno od tih zadovoljstava koja je on slavljeo kroz svoja dela i misli.

Vino kao simbol večnih radosti

Andrić nije vino video samo kao piće, već kao simbol radosti i vrednosti koje život nudi u jednostavnim, svakodnevnim trenucima. U njegovim sećanjima, vino je nosilo duboko značenje i posebnu vrednost, vezano za najlepše trenutke njegovog života. On ne govori o vino kao o nečemu što je prolazno i površan trend, već o vinu koje nas podseća na životne vrednosti – o toplini, ljubavi, zajedništvu, i o svemu onome što čini život vrednim. U njegovim očima, vino je vezano za momenat kada se sve spaja u jedno, bez potrebe za mudrim rečima.

„Mislim o svakidašnjim običnim stvarima i o radostima koje imamo od njih. Mislim o vinu.“ Ove reči savršeno opisuju njegov pogled na vino, koje nije samo piće, već simbol trenutaka koji definišu život. Vino koje je pio i koje je pominjao bilo je vino koje je obeležilo njegove uspomene, bilo da je bilo podeljeno sa prijateljima, bilo da je bilo poneseno iz seoskog života ili uživanja u tišini i miru Sredozemlja.

Kroz svoje pisanje, Andrić osvetljava vino kao nešto što nije samo u čaši, već i u njegovom sećanju – vino koje ponekad nosi sa sobom ceo svet. Njegove reči nas podsećaju da se, uprkos svim obavezama i svakodnevnim brigama, ne zaborave jednostavni trenuci koji čine život vrednim.

Prvi susret s vinom u sećanju

Za Andrića, vino nije bilo samo crveno ili belo vino u čaši. Vino koje je prolazilo kroz njegov život bilo je raznoliko. Bilo je to vino iz vinorodnih krajeva, seosko vino bez slave, plemenito vino koje se prinosilo stolu, ali i vino iz mladosti, koje je bilo simbol unutrašnjih zanosa i strasti. Andrić je prepoznao duboku povezanost sa sopstvenim postojanjem i svetom oko sebe.

Jedno od najlepših i najdubljih sećanja na vino Andrić je vezao za biblijsku priču o milosrdnom Samarićaninu. Ovdje vino nije bilo samo piće, već simbol nečega što leči rane, nešto što donosi utehu i snagu.

Vino u svakodnevnom životu

Andrić je govorio o vinima koja se piju u običnim, svakodnevnim okolnostima — na radnim mestima, u školama, pa čak i u trenucima mira u prirodi. Vino nije samo “nešto što se pije”, već nešto što povezuje ljude, trenutke i uspomene.

Ono je postalo medijum za prepoznavanje i razumevanje života, postojanja i ljubavi.

Značenje vina u njegovoj filozofiji života

Andrić nije samo govorio o fizičkoj prirodi vina, već i o njegovoj dubokoj simbolici. Za Andrića, vino je bilo simbol celokupnog života, snage i značenja koja se ne mogu opisati, već se samo dožive. Vino nije bilo samo stvar, već je bilo most između unutrašnjeg sveta i spoljnog, između prošlih iskustava i sadašnjih trenutaka, kao i o tome kako ga povezujemo s emocijama i životnim iskustvima.

Vino kao metafora života

Za našeg nobelovca, vino nije bilo samo nešto što treba popiti. To je bilo sredstvo kroz koje je mogao da se poveže sa svetom, sa prošlim vremenima, sa sopstvenim sećanjima i dubljim životnim pitanjima. Vino, hleb, masline i lepa žena sa toplim glasom postali su za Andrića sinonimi za idealne životne trenutke. U tim jednostavnim stvarima on je nalazio najveće bogatstvo.

Vino je, u njegovom svetu, gotovo magični eliksir koji nas podseća da je život nešto što se mora živeti u punini, u svim njegovim svetlim i tamnim trenucima.

Vino u Andriću nije samo sredstvo za opuštanje, već način da se ponovo otkrije suština života.

Opširnije pročitajte u Nenadovom tekstu na sajtu Wine Jour.

Autor teksta je Palilula.info / Nenad M Perić / WineJour Foto: Srna