Marsel Marso – čovek koji je stvorio pantomimu i klovna Bipa

Marsel Marso, rodonačelnik moderne pantomime, rođen je 22. marta 1923. godine u Strazburu, u siromašnoj jevrejskoj porodici.
Već sa pet godina, kada ga je otac odveo da gleda nemi film Čarlija Čaplina, odlučio je čime želi da se bavi ceo život – glumom bez reči.

Herojstvo u tišini: Marsel Marso tokom Drugog svetskog rata

Tokom Drugog svetskog rata, Marso je postao deo francuskog Pokreta otpora. Uz pomoć svog umeća, uspevao je da prevari naciste i da spasi živote – posebno dece. Prerušavao se u izviđača i izvodio trikove pred nacistima, glumeći planinarenje. U stvari, tajno je vodio decu iz jevrejskih sirotišta preko granice u Švajcarsku.

Prva primena pantomime u humanitarnom radu

Da bi umirio decu tokom opasnog puta, koristio je pantomimu. Njegovi pokreti su bili dovoljni da zadrže tišinu i fokus male publike. Zahvaljujući tome, uspevao je da ostane neprimećen i da decu spasi.

Počeci umetničke karijere: Stvaranje klovna Bipa

Nakon rata, Marso se posvetio umetnosti. Upisao je školu primenjenih umetnosti „Čarls Dalin” i već 1947. stvorio je čuvenog lika – klovna Bipa. Bip je nosio prugasti džemper, svileni šešir i imao lice prekriveno belim puderom.

Simbolika lika koji je ućutkao svet

Svaki detalj Bipove kostimografije imao je značenje. Kaput, pantalone, šešir i karanfil – svi su simbolizovali delove njegove lične i umetničke istorije. Bip je bio Don Kihot modernog doba – tragičan, ali i univerzalan lik u kom su se ljudi lako pronalazili.

Revolucija tišine: Marso i razvoj pantomime

Marso je osnovao Kompaniju pantomime i stvorio novi žanr – mimodramu. Otvorio je Međunarodnu školu mimodrame u Parizu, gde je predavao pantomimu, balet, mačevanje i akrobatiku.

Uticaj na druge umetnike i prijateljstvo sa Majklom Džeksonom

Marso je bio prijatelj sa Majklom Džeksonom, koji je priznao da je čuveni moonwalk inspirisan Marselovim pokretima. Uprkos slavi, ostao je skroman i ponizan, govoreći da su njegova dela samo mali deo onoga što su heroji rata uradili.

Nasleđe Marsela Marsoa i obeležavanje Svetskog dana pantomime

Marsel Marso preminuo je 22. septembra 2007. godine. Njegov rođendan, 22. mart, danas se slavi kao Svetski dan pantomime, u čast čoveka koji je umetnošću tišine promenio svet.

Šta je pantomima? Umetnost bez reči

Pantomima dolazi od grčkih reči panto (svi) i mimos (onaj koji podražava). Ona je umetnost u kojoj se ideje izražavaju pokretima tela i gestovima, bez upotrebe govora.

Neverbalna komunikacija kroz istoriju

Pantomima se oslanja na stilizovanu, estetizovanu neverbalnu komunikaciju. Prisustvo pokreta, izraza i tela kao jezika može se pratiti još u ponašanju životinja, ritualima parenja, dvoboja i preživelih crteža iz pećinskog doba.

Pantomima u savremenoj umetnosti

Danas se pantomima koristi u savremenom pozorištu, filmu, edukaciji i terapiji. Njena snaga leži u univerzalnosti – razumeju je svi, bez obzira na jezik, poreklo ili uzrast.

Ažurirano: 13. aprila 2025.

Izvor: trebinjenadlanu.com/pantomima.rs