Lutalice su psi neodgovornih vlasnika

Psi se mnogo lakše udome ukoliko imaju „lepe manire“. To podrazumeva da poslušno idu na povocu i znaju osnovne komande poput „sedi“ ili „dođi“. Takođe, važno je da ne vrše nuždu u stanu.

Ulični psi često nose traumatična iskustva. Zbog toga postaju anksiozni, nesigurni i plašljivi, a ponekad i agresivni. Kada stignu u novu porodicu, mogu ispoljiti različite probleme u ponašanju. Ipak, većina ovih izazova se uspešno rešava stručnom obukom.

Uzroci problema napuštenih životinja

Pasa lutalica ima u skoro svim delovima sveta. Životinje nisu same odabrale život na ulici. Ovaj problem nastaje isključivo zbog neodgovornog ponašanja vlasnika. Mnogi ljudi tretiraju ljubimce kao igračke. Oni ih odbacuju čim odrastu ili postanu obaveza. Upravo je to sudbina ogromnog broja životinja u Srbiji.

Borba s predrasudama i važnost sterilizacije

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da na svetu ima oko 200 miliona pasa lutalica. Problem je posebno izražen u siromašnijim zemljama. U Srbiji situaciju dodatno otežava nedostatak kulture držanja pasa. Često vladaju zablude o kastraciji i sterilizaciji.

Mnogi veruju da su ove intervencije neprirodne, ali to nije tačno. Eksperti tvrde da one blagotvorno utiču na zdravlje životinja. Sterilisani psi ređe beže od kuće i manje su agresivni. Što je najvažnije, sprečava se rađanje neželjenih štenaca koji bi završili na ulici.

Holandski recept za uspeh

Holandija je danas jedina zemlja bez pasa lutalica. To je postala zahvaljujući uspešnom programu. Proces podrazumeva sakupljanje, sterilizaciju, vakcinaciju i vraćanje pasa na lokaciju. Cilj je bio obuhvatiti sve pse kako bi se sprečilo nekontrolisano razmnožavanje.

Akcija se sprovodi uz stalnu edukaciju građana. Svi uhvaćeni psi se unose u centralnu bazu podataka. Vlasnicima se jasno poručuje da nesterilisane životinje proizvode štence koji pate. Veliki broj pasa na ulici dovodi do gladi i brzog širenja bolesti.

Situacija u Srbiji i zakonska regulativa

I u Srbiji se primenjuje sličan metod, ali broj lutalica i dalje raste. Glavni problem ostaju vlasnici koji izbacuju ljubimce. Zato je edukacija građana o brizi za životinje ključna. Prihvatilišta pomažu psima, ali ona ne mogu biti trajno rešenje.

Zakon o dobrobiti životinja iz 2009. godine je jasan. Vlasnik je dužan da spreči rađanje neželjenih legala. To se postiže kastracijom, sterilizacijom ili kontrolom kontakta. Ipak, ove mere se slabo sprovode, naročito u ruralnim sredinama.

JKP Veterina Beograd aktivno radi na terenu. Oni sprovode čipovanje, vakcinaciju i sterilizaciju pasa bez vlasnika. U proteklih pet godina sterilisano je oko 20 hiljada životinja. Oko 3.500 pasa je pronašlo novi dom kroz njihove akcije udomljavanja.

Značaj resocijalizacije i obuke

Mnogi psi po dolasku u azil moraju proći kroz resocijalizaciju. To je obuka za pse koji nisu na vreme naučili društvena pravila. Dr vet med Angelina Meringer objašnjava ovaj proces. Ona ističe da ulični psi nisu uvek loše socijalizovani jer često imaju kontakt s ljudima.

Ipak, obuka im pomaže da brže nađu dom. Svaki pas se može resocijalizovati uz dovoljno vremena. Nekima je potreban iskusniji vlasnik, dok su drugi odmah spremni za porodicu. Važno je znati da je odrastao pas često bolja opcija za usvajanje od šteneta.

Program u Sremskoj Mitrovici: Dvostruka korist

Jedinstven program sprovodi se u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Osuđenici ovde čuvaju i dresiraju napuštene pse. Ovaj projekt pozitivno utiče na empatiju zatvorenika. Cilj je da se smanji broj povratnika nakon izlaska na slobodu.

Osuđenici dobijaju licence za rad u azilima. Istovremeno, psi prolaze veterinarske preglede i osnovnu dresuru. Ovo je primer dvostruke resocijalizacije. Životinje poboljšavaju stanje ljudi, smanjuju stres i rizik od bolesti, dok ljudi njima pružaju novu šansu.

Odgovornost je na ljudima

Mediji se često fokusiraju na incidente sa agresivnim psima. Time se stvara loša slika o lutalicama. Zaboravlja se da je za njihovu sudbinu odgovoran čovek. Svaki napušteni pas je nekada bio nečiji ljubimac. Psima nije mesto na ulici, a odgovornost je na svima nama.

Foto: Unsplash