Permakultura na Dejanov način: Zimska bašta-šuma

Kada sam počeo da proučavam permakulturu, baštu-šumu, Fukuokine bašte bez rada, svuda je u centralnim ulogama bilo višegodišnje povrće, u svakom slučaju višegodišnje biljke.

To mi je bio najmanje poznat koncept od svih o kojima sam čitao. To i zimsko baštovanstvo. Ni jedno ni drugo ne pamtim iz svog detinjstva. Pričam isključivo o baštama na otvorenom. Sve se obično završavalo sa bundevama. Bar koliko mene pamćenje služi.

Ideja je vrlo jednostavna i dopadljiva. Seješ jednom, a bereš godinama. Naravno morate voditi računa da biljkama ostavite dovoljno lišća da mogu nastaviti rast. Jedna višegodišnja biljka može zameniti produkciju deset kvadrata bašte jednogodišnjih biljaka. Osim toga, po pravilu su otpornije i zahtevaju manje nege.

Kod svih biljaka najvažnije je voditi računa o zdravlju zemlje.

Primer jedne takve biljke je ovaj drvenasti raštan. Kada je jači mraz, on se sav skvrči. Rekao bi čovek nema od njega ništa. Međutim, sa prvim suncem on ponovo dobija punu formu. Veći neprijatelji od mraza su mu stenice koje ga obožavaju, ali i to je preživeo bez preterane naše pomoći. Sasvim je izvesno da će pregurati zimu i nastaviti da raste od proleća. Dakle, jedna biljka manje za sejanje, za pripremanje zemlje za sejanje, što je jedan od najzahtevnijih poslova u bašti.

Kada imate baštu onda je svaka ušteda rada značajna.

Ne radi se ovde o lenjosti, radi se o pametnije utrošenom vremenu. Niko ko se bavi imanjem iz ljubavi nije lenj, u to budite sigurni. Ostaje da istražimo ostalo višegodišnje povrće koje podnosi brdsko planinsku klimu, sneg i mrazeve. Osim ovog raštana blitva se drži super. Ona takođe traje više godina i izuzetno je otporna na sve živo. Pored nje se dobro drži i kelj (russian frill) super otporan na mrazeve, nisam siguran da li je višegodišnji, izgleda da jeste. Uglavnom kuvali smo ga više puta tokom zime. Do sada smo u selu imali relativno blagu zimu, ali bilo je mrazeva i preko minus pet stepeni. Mraz je gotovo svake noći. Sneg je kao što vidite još uvek prisutan, topi se, ali svakih par dana padne novi.

Danas smo jeli i mladi crveni luk iz naše bašte, zatim nešto malo spanaća koji je bio dovoljan da obogati dal, praziluk je OK, iako ga nismo na vreme posejali pa se nije razvio koliko bi mogao, šargarepe su velike i naročito slatke. Zimi biljke akumuliraju više šećera kako bi se izborile sa hladnoćom. Šargarepe su u tome eksperti. To smo shvatili kada su nam na Divčibarama prošle godine šargarepe ostale preko zime zavejane ispod 80cm snega. Nakon što se sneg povukao, bile su kao mala tvrda pakovanja meda. U životu nisam probao slađu šargarepu. Ujedno smo shvatili da ne moramo da ih vadimo iz zemlje ni po najvećim hladnoćama. Zimski beli luk proklijao je već u novembru jer je bilo natprosečno toplo. Videćemo kako će se to odraziti na beli luk, prvi put to pokušavamo u životu.

Naravno, sve naše zimske količine su jako male. Više su mini eksperimenti nego bilo šta drugo, jer nismo planirali ništa ozbiljno ove zime.

Renoviranje seoske kuće je teklo sporije nego što smo očekivali, ali u isto vreme i kvalitetnije. Nismo nezadovoljni, naprotiv, ali je bilo jasno da ćemo još jednu zimu provesti na Divčibarama. Zimi prosto nije zgodno vozikati se zaleđenim putevima uzbrdo i nizbrdo, pre svega nije bezbedno. Zbog toga smo zimske ambicije sveli na hibernaciju, punjenje baterija, bavljenje drugim temama, prosto da se do proleća ponovo jako zaželimo bašte.

Za kraj nešto što sam pokupio iz jedne od knjiga koju upravo čitam, a nema veze sa baštovanstvom:

Cvet koji ti se dopada ubereš, a cvet koji voliš gajiš jer želiš da traje što duže.

Autor: Dejan Restak (Zdrava zemlja)