Priča o permakulturi – U teoriji i praksi 2. deo

Permakultura je način života koji se zasniva na radu u skladu sa prirodom. U suštini, permakultura podrazumeva upravljanje gazdinstvom na način koji poštuje prirodne cikluse, principe i ekosisteme, koristeći resurse koji su dostupni na tom području.

Konvencionalna poljoprivreda, koja se oslanja na upotrebu hemikalija, mineralnih đubriva, teške mehanizacije i monokultura, pomogla je da se reši problem globalne proizvodnje hrane, ali je od početka postojanja ovih sistema postojala zabrinutost zbog njihove održivosti. Tokom prošlog veka, sve je jasnije postajalo da ovakvi načini proizvodnje mogu dovesti do ozbiljnih ekoloških problema. Zbog toga su australijski stručnjaci Bill Mollison i David Holmgren razvili koncept permakulture kao odgovora na ove izazove, predlažući održiviji, prirodi prijateljski pristup.

Koji problemi permakultura pokušava da reši?

Permakultura se bavi rešavanjem brojnih ekoloških problema, kao što su:

• Oštećeno prirodno okruženje
• Degradirana poljoprivredna zemljišta
• Zagađenje voda, zemljišta i vazduha
• Narušen balans u prirodi, uključujući izumiranje životinjskih vrsta

S obzirom na to da su ljudi glavni uzročnici ovih problema, permakultura poziva na promene u načinu života, kako bi se životna sredina zaštitila i obnovila.

Etički principi permakulture

Permakultura se zasniva na tri osnovna etička principa:

1. Briga za Zemlju – zaštita i poboljšanje prirodnih resursa, kao što su voda, tlo, flora i fauna.
2. Briga za ljude – stvaranje zdravih i sigurnih uslova za život, uz međusobnu solidarnost i razmenu znanja.
3. Briga za budućnost – planiranje održivih rešenja koja će obezbediti dobrobit budućim generacijama.

Kada svi nivoi društva, od pojedinaca do vlada, primene ove principe, dolazi do zaštite resursa, smanjenja otpada, korišćenja obnovljivih izvora energije i podrške lokalnim zajednicama.

Permakultura i organska poljoprivreda – koja je razlika?

Permakultura se bazira na organskoj poljoprivredi, ali ide mnogo dalje. Dok organska poljoprivreda koristi prirodne metode u proizvodnji hrane, permakultura obuhvata širi okvir – ne samo proizvodnju hrane, već i očuvanje ekosistema i korišćenje resursa na održiv način.

Odricanje od komfora?

Permakultura nije nužno život u asketskim uslovima. Naprotiv, ona se oslanja na moderne tehnologije i održive načine života koji omogućavaju udoban život u skladu sa prirodom. Ovaj pristup pruža alate za održiv način života, uz poštovanje ekoloških principa, ali i zadovoljenje osnovnih potreba za udobnošću i zdravom hranom.

Permakulturalni dizajn

Permakultura se bazira na dizajnu koji koristi prirodne resurse dostupne na svakom imanju, kao što su klima, voda, biljke i alati. Dizajniranje prostora započinje definisanjem zona na imanju, koje pomažu u efikasnoj organizaciji i upotrebi prostora. Postoji pet glavnih zona:

1. Zona 1 – područje oko kuće, gde se gaje bilje i povrće koje se često koristi.
2. Zona 2 – prostor za opremu, kompost i pčele.
3. Zona 3 – glavna proizvodna površina za velike usjeve i stoku.
4. Zona 4 – područje za divlje biljke i retko korišćenu opremu.
5. Zona 5 – prirodno, nenaseljeno područje koje je rezervisano za divlje životinje.

Uloga životinja u permakulturi

U permakulturi, životinje igraju ključnu ulogu u održavanju ekosistema. One mogu:

• Biti izvor hrane
• Proizvoditi prirodno đubrivo
• Kontrolisati korove i štetočine
• Pomoći u gajenju zemljišta
• Poslužiti kao izvor toplote ili bioplina

Planiranje ishrane životinja usklađuje se sa potrebama i navikama svake vrste, čime se čini ceo sistem održivim.

Napomena

Permakultura nudi rešenja za stvaranje održivog društva koje može preživeti u harmoniji sa prirodom. Kroz permakulturalni pristup, ljudi mogu naučiti kako da žive u skladu sa prirodom, koristeći resurse efikasno i ekološki odgovorno, čime se otvara put ka održivijoj budućnosti.