“Konkurs je raspisan, RTS je slobodan!” Ali da li je zaista?

Konkurs je raspisan, RTS je slobodan! – povikali su studenti FDU i time okončali blokadu javnog servisa.

Ali kako je RTS slobodan, ako su svi oni koji su ga godinama držali u medijskom mraku, i dalje tu?

Urednička politika zbog koje su studenti uopšte i protestovali, ostala je netaknuta. Valjda je potrebno menjati Bujoševića koji se pravi da ne postoji, a ne da slaviš članove REM-a koji se prave da postoje.

Može li RTS biti slobodan, ako se ništa suštinski nije promenilo?

Konkurs za REM ne znači slobodu RTS-a

REM, regulator koji bi trebalo da nadgleda medije, i dalje se bira u Skupštini. A u Skupštini većinu ima vlast. Dakle, kontrola ostaje u istim rukama.

Čak i kad dobijemo novi REM, RTS neće odmah postati drugačiji. Upravni odbor RTS-a se bira tek posle. Pa onda i novi direktor. Sve to traje mesecima.

Slavimo promene koje se još nisu ni dogodile. A istovremeno, Bujošević ostaje tu gde jeste.

Novi REM će, tek za šest meseci, raspisati konkurs za novi Upravni odbor RTS-a. Zatim će taj Upravni odbor, nakon još šest meseci, raspisati konkurs za izbor novog generalnog direktora RTS-a.

Dakle, stvarne promene neće se desiti još najmanje godinu dana. A i kada se dese, da li će se nešto promeniti?

Zašto studenti ne traže ono što zaista menja stvari?

Studenti su pokrenuli lavinu. Njihov bunt je iskren. Ali zašto nisu podržali zahteve radnika RTS-a?

Zahtev za smenu Bujoševića mora doći iznutra, od zaposlenih. Oni imaju zakonsko pravo da to javno traže. I moralnu obavezu.

RTS ne može biti slobodan bez smene rukovodstva

Tokom blokade RTS-a, Bujošević, kao generalni direktor JMU RTS, nijednom se nije obratio zaposlenima. Time je, i moralno i zakonski, zloupotrebio svoj položaj. Bio je odsutan kad je trebalo da vodi. To je profesionalna dezertacija (institucionalna nemoć i moralna neodgovornost). Drugim rečima, dezertirao je u najtežem mogućem trenutku po RTS. To ni jedan generalni direktor RTS-a nije uradio do sada.

Radnike je ostavio potpuno nezaštićene, bez organizovanog procesa rada i vez jasne koncepcije.

Uz to, nije prisustvovao komemoraciji za 16 ubijenih radnika RTS-a. Ni to se nikad ranije nije desilo.

Bez javnih zahteva radnika RTS-a – neće biti nikakve promene

Dok radnici RTS-a jasno i javno ne zatraže promene, a studenti ih ne podrže, ništa se suštinski neće promeniti. Ni na RTS-u, ni u društvu. Protesti će se ugasiti kao i svi prethodni.

Te zahteve pokušaće da uguše svi: sindikalni lideri RTS-a, opozicija, Upravni odbor JMU RTS, pa i sama vlast. Ako radnici ne izađu sa jasnim stavom, a plenumi studenata ne stanu uz njih, protesti će biti zaboravljeni. I to vrlo brzo. To je gotovo izvesno.

Dva zahteva bez kojih nema sistemske promene

Samo ispunjenje ova dva zahteva može doneti stvarnu promenu sistema u Srbiji, i ništa drugo:

1. Smena generalnog direktora RTS-a Dragana Bujoševića i celog rukovodstva JMU RTS
2. Izbor novog direktora od strane većine radnika RTS-a, a ne političara

Ovi zahtevi ne smeju da dođu od studenata, oni moraju da dođu od samih radnika RTS-a. I to javno, jasno, bez kalkulacije. To im je zakonsko pravo, ali i profesionalna odgovornost.

Zloupotrebe, kolaps sistema i krivične prijave

Pod njegovim vođstvom urušen je ugled RTS-a, obustavljena redovna proizvodnja programa, a mnogi sektori, naročito finansijski, potpuno su devastirani.

Javni izveštaji Upravnog odbora i Državne revizorske institucije to potvrđuju.

Zbog sumnji na finansijske malverzacije i zloupotrebu službenog položaja, predsednik Upravnog odbora Branislav Klanšček podneo je krivične prijave protiv Bujoševića i njegovog tima.

Četiri tačke za hitnu smenu

Samo sledeće činjenice dovoljne su za hitnu smenu Bujoševića i zabranu njegovog ulaska u prostorije RTS-a:

• Odsustvo komunikacije sa zaposlenima tokom blokade
• Urednička politika je izazvala blokade čime su bili ugroženi životi i radnika RTS-a i studenata u blokadi
• Ignorisanje komemoracije za ubijene kolege RTS-a
• Ozbiljne finansijske nepravilnosti potvrđene zvaničnim izveštajima

Ako se ovi zahtevi ne iznesu glasno i javno, sve će ostati isto. Hoće li i ovaj protest završiti tišinom, kao svi prethodni?

Foto: Vladislav Mitić/Nova.rs