Hiphoper Dušan Koprivica radi u školi kao profesor istorije
Poznat je po milionskim pregledima svojih pesama na Jutjubu i među omiljenim je hiphoperima. U moru tekstova i spotova punih nasilja i vulgarnosti, Dušan Koprivica izdvojio se svojom originalošću.
Prepoznatljiv je po rimama o svakodnevnim problemima običnog čoveka. Te rime repuje na originalnom južnjačkom naglasku iz rodne Kuršumlije. Međutim, malo je onih koji znaju da je Dušan i profesor istorije u OŠ “Milena Pavlović Barili”. Takođe predaje u još tri škole. Iako priznaje da je strog, veoma je omiljen među svojim đacima.
Foto: N. Skenderija
Ostvarenje dečačkog sna i prvi koraci za katedrom
U razgovoru za “Novosti” otkriva da je od petog razreda maštao da postane profesor istorije. Voli da kaže: “Dok su svi želeli da budu fudbaleri, pevači, piloti i doktori, ja sam hteo da budem nastavnik istorije.” I istrajao je u toj želji.
Za katedru je prvi put seo 1. septembra 2018. godine u školi “Barili”. Došao je kao zamena koleginice na bolovanju. Trenutno ima pun fond časova. Osim u ovoj školi, radi i u osmoletkama “Kralj Petar Prvi”, “Ivan Milutinović” i “Mina Karadžić”. Priznaje da je u početku bilo prilično teško.
Foto: N. Skenderija
– Prvi dan kad sam došao, đaci nisu znali u kom sam svojstvu. Zato su počeli da pevaju moje pesme i tražili da se slikaju – priseća se profesor Dušan. – Nisam znao kako da se postavim. Mislio sam da deca imaju neki respekt prema profesoru, kao što smo mi imali. Brzo sam shvatio da su se promenile generacije. Odmah sam uspostavio pravila. Ona su jasna i moraju se poštovati. Na času nema slikanja, niti priče o muzici i Jutjubu. Za njih sam profesor, a ne Ćaće.
Inovativni pristup nastavi i držanje koncentracije
Smatra da decu treba istinski zainteresovati za gradivo koje uče. Zato satima priprema prezentacije sa slikama, mapama i video-prilozima. Koristi i inserte iz filmova kako bi im što lakše dočarao istorijske periode. Recimo, lekcija o Napoleonu je ilustrovana insertom iz filma o bici kod Vaterloa. Na svakih deset minuta dolazi vreme za neku zanimljivost. Kaže da im tako uspešno drži koncentraciju. Samo suvoparno pričanje lekcije đacima je dosadno. Od najnezanimljivijih lekcija pokušava da izvuče nešto po čemu će je učenici pamtiti. Priznaje da mu bude drago kada u đačkim odgovorima čuje svoje reči.
– Znam da budem strog. Ako su dobri, biću još bolji, a ako su lošiji, biću još gori – kaže naš sagovornik. – Mora da se zna gde je granica. Prvih pet minuta kad uđem volim da ih pitam za zdravlje. Pitam ih kako su i jesu li se naspavali. To služi kao neko opuštanje. Kad odgovaraju, đaci kod mene prvo pitanje biraju sami. Zašto? Smatram da su tremaroši, pa se brzo zbune i uznemire. To prvo pitanje je ono što sigurno znaju. Tako dobiju motivaciju i razbiju tremu. Čak i ako druga dva pitanja ne znaju, imaju dvojku. Uz potpitanja mogu da dobiju i veću ocenu. Trudim se da ih što više zainteresujem. Bukvalno im sažvaćem lekciju da im olakšam što više.
Foto: N. Skenderija
Preopterećenost đaka i problem školske administracije
Koprivica navodi da đaci jesu preopterećeni. Kaže da je udžbenik samo pomoćno sredstvo i da niko ne obavezuje nastavnike da rade slepo po njemu.
– Koliko nastavnik traži, toliko je za peticu. Ne moraš da znaš sve od tačke do tačke iz udžbenika – navodi Koprivica. – To je, po mom mišljenju, potpuno nepotrebno. Ali da su preopterećni, jesu. Ubacili su im neke slobodne aktivnosti, pa petaci imaju po šest časova. Po ceo dan su u školi, a oni jedva čekaju da se igraju. Ima roditelja koji žele da im dete savršeno govori engleski, svira klavir i igra košarku. Dete tada nema vremena da bude dete i da se igra. Pa kad će imati vremena da budu deca?
Komentarišući najave štrajka, ističe da je odličan zahtev smanjivanje administracije. Smatra da su profesori preoptrećeni “papirologijom”. Zbog toga nemaju dovoljno vremena da se posvete deci.
Foto: N. Skenderija
– Nije bitno šta dete zna ili ne zna, bitno je da mi to imamo crno na belo. To je velika greška – kaže Koprivica. – Imam utisak da želimo da promenimo sve što je iz doba komunizma potpuno naglavačke. Pa, možda je nešto od toga ipak bilo dobro.
Izvor: Novosti.rs, Foto: N. Skenderija
