Grad Beograd će i ove godine obezbediti besplatne udžbenike za svu beogradsku decu, koja pohađaju osnovne i srednje škole na teritoriji Beograda. Sredstva za ovu namenu su planirana budžetom za 2023. godinu. (više…)
Tragedija: Potraga za trojicom mladića u Dunavu nastavljena je i danas. Osim pripadnika Rečne policije i Žandarmerije, u potragu su se uključili rodbina, prijatelji i cela zajednica. (više…)
Zvezdarska šuma locirana je na desnoj strani reke Dunav. To je pošumljeni deo brda, koje se nekada zvalo Veliki Vračar, sa vrhom koji se nalazi na 254 metara n.v, zbog čega dominira istočnim delom Beograda. (više…)
Ako zatvorimo oči i dobijemo zadatak da zamislimo jednog domaćeg glumca, gotovo je izvesno da će svako treći od nas pomisliti na Danila Batu Stojkovića. Tolika je to bila veličina i glumčina. (više…)
Stanari desetak kuća iznad gradilišta u Višnjičkoj 74 na Karaburmi strahuju za svoje domove. Plaše se da će im radovi potkopati temelje. Sa druge strane, iz gradskog Sekretarijata uveravaju da je sve pod kontrolom i da se prati sleganje tla. (više…)
Nesvakidašnja situacija dogodila se u Višnjičkoj banji u ponedeljak. Kriminalistička policija upala je u stan u Ulici Slobodana Jovanovića, jureći okorelog kriminalca, i potpuno ga demolirala. Kako se kasnije ispostavilo, policija je promašila zgradu. Prema rečima oštećenih, nadležni nemaju nameru da nadoknade štetu vlasnicima. (više…)
Masovna zloupotreba sintetičkih droga danas doživljava vrhunac. Najčešće prvo pomislimo na ekstazi ili „eksere“. Ipak, ova popularna droga predstavlja samo vrh ledenog brega. Lavina opasnih supstanci kotrlja se širom planete već decenijama. Ali, šta su u stvari sintetičke droge? (više…)
Muzej Nadežde i Rastka Petrovića u Profesorskoj koloniji godinama je zatvoren i prazan. Rođena sestra ovo dvoje velikana srpske kulture, Ljubica Luković, zaveštala je 1975. godine Narodnom muzeju svoj dom, sa željom da tu budu izloženi vredni radovi i lični predmeti koji su pripadali slavnoj slikarki i znamenitom piscu. (više…)
Dragan Maksimović Maksa bio je legendarni srpski glumac sa više od 60 ostvarenih uloga na filmu i u pozorištu.Njegovu bogatu karijeru i život tragično je prekinuo brutalan napad neonacista na Zelenom vencu.
Dragan Maksimović je rođen 7. februara 1953. godine u Podujevu. Tokom života ostavio je neizbrisiv trag u kulturnom životu Beograda i cele bivše Jugoslavije.
Grupa neonacističkih huligana pretukla je Maksimovića u novembru 2000. godine. Napad se dogodio na beogradskom Zelenom vencu dok je glumac mirno čekao svoj autobus. Huligani su divljački nasrnuli na njega jer su pogrešno verovali da je Rom. Maksimović je pretrpeo teške povrede od kojih se nažalost nikada nije oporavio. Poznati glumac preminuo je dva meseca kasnije od posledica ovog svirepog čina. Za smrt Dragana Maksimovića Makse do danas niko pravno nije odgovarao. Tokom boravka u bolnici, Maksimović je plemenito odbio da identifikuje napadače. Svojim kolegama je tada poručio da ne želi da se tim mladim ljudima sudi.
Na inicijativu reditelja Gorana Markovića postavljena je spomen-ploča 2006. godine. Ovo obeležje se nalazi na mestu gde je glumac brutalno pretučen. Takođe, jedna ulica u beogradskom naselju Višnjička Banja danas ponosno nosi njegovo ime. Na taj način čuva se trajno sećanje na ovog velikog umetnika.
Dragan Maksimović je ostvario neizbrisiv trag u domaćoj kinematografiji kroz kultne uloge. Publiku je osvojio likom Miše u dirljivom filmu „Petrijin venac“. U kultnom ostvarenju „Crni bombarder“ pamtimo ga po maestralnoj ulozi Psiha. Njegov lik je u zatvorskoj ćeliji delio duboke i mudre savete. Duh slobode hipi generacije sjajno je prikazao u filmu „Mi nismo anđeli“. Nezaboravnu ulogu profesora Petra ostvario je u ratnoj drami „Lepa sela lepo gore“.
Ljudi koji su blisko sarađivali sa Maksimovićem opisuju ga kao veoma povučenog. Reditelj Srđan Dragojević istakao je da je Maksa bio prirodno introvertan čovek. Uprkos povučenosti, Maksimović je uvek zračio posebnom energijom na sceni i van nje. Ljudi su iskreno voleli da razgovaraju sa njim i pažljivo ga slušaju.
Tokom tri decenije rada glumac je ostvario preko 60 uloga. Svoju bogatu karijeru započeo je u Narodnom pozorištu u Beogradu 1971. godine. Debitovao je ulogom Vojnika u predstavi „Majka Hrabrost i njena deca“.
Na sceni ovog prestižnog teatra ostvario je brojne veoma zapažene uloge:
Takođe je igrao u komadima „Poslednja potera za zlatom“ i „Suđenje gospođi Bovari“. Publika ga pamti i po predstavama „Mesec dana na selu“ i „Dugo putovanje u noć“.
Tragična smrt poznatog glumca postala je večni simbol borbe protiv rasizma i neonacizma. Svake godine javnost se iznova seća ovog strašnog i besmislenog zločina. Iza Dragana Maksimovića ostala su njegova besmrtna umetnička dela. Publika će ga zauvek pamtiti kroz uloge, dok njegova sudbina ostaje velika opomena.
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić najavio je da će tokom 2023. godine početi izgradnja prve fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom Selu. Reč je o najvećem postrojenju te vrste u Beogradu, koje će pokrivati područje sa oko 1,3 miliona stanovnika. (više…)
Jabučki rit je naselje u opštini Palilula, udaljeno dvadesetak kilometara od centra Beograda. (više…)
Jedan od najvažnijih mostova u Beogradu, Pančevački most, česta je tema diskusije i stručne javnosti i građana. (više…)
Deponija ispod Pančevačkog mosta ponovo će biti predložena za čišćenje naredne godine. Iako je lokacija očišćena pre samo par meseci, smeće se opet nagomilalo. (više…)
Zabrinjavajuća reklama Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd izazvala je veliku pažnju javnosti zbog preporuka o zagađenju vazduha. (više…)
Beograd živi stotine melodija u jednom trenutku. On svoj duh nesebično poklanja svakome, a za uzvrat dobija pesme različitih muzičkih izvođača. (više…)
