Skriveni rizici u ugovoru o radu koje radnici ne čitaju i skupo plate

Skriveni rizici u ugovoru o radu često ostanu neprimećeni jer većina zaposlenih potpisuje dokument na brzinu, verujući da je reč o standardnoj formalnosti.

Ugovor o radu često potpisujemo brzo, rutinski, u žurbi, sa idejom da je to samo formalnost. Novi posao, nova prilika, nova plata donose energiju koja je uglavnom pozitivna, a dokument na stolu deluje standardno i dosadno.

Međutim, upravo u tim „standardnim“ delovima kriju se klauzule koje mogu imati ozbiljne finansijske i pravne posledice, od probnog rada i prekovremenih sati, do kaznenih odredbi, opisa posla i zabrane konkurencije. Kada se ti rizici otkriju tek tokom problema, tada je obično kasno. Zato je razumevanje ugovora pre potpisivanja ključno, jer jedino tako radnik zaista štiti svoja prava i izbegava neprijatna iznenađenja.

Realnost je da se u ugovoru kriju klauzule koje možete prevideti, pogrešno tumačiti ili potpuno zanemariti, sve dok ne dođe do problema.

Otkrivamo najčešće rizike i greške koje radnici prave kada potpisuju ugovor o radu. Pročitajte smernice kako da se zaštitite pre nego što stavite potpis.

Foto: Unsplash

Zašto ljudi ne čitaju ugovor detaljno?

Postoji nekoliko razloga zbog kojih radnici potcenjuju sadržaj ugovora. Pre svega, tu je želja da što pre počnu posao, zatim poverenje u poslodavca ili HR odeljenje, kao i uverenje da je ugovor „uvek isti“. Ponekad se javlja strah da će delovati komplikovano ili nepoverljivo, jer čitaju ugovor. Naravno, nedostatak iskustva u tumačenju pravne terminologije neretko je razlog što se čitanje ugovora “preskače”.

U praksi, poslodavci retko kriju „zle namere“, ali vrlo često postoje klauzule koje idu u korist firme, dok radnik ne razume da ga stavljaju u nepovoljan položaj. Zato nepoznavanje ugovora nije bezazleno, već praktično odsustvo kontrole nad sopstvenim pravima i obavezama.

Probni rad i zamke koje malo ko primeti

Probni rad je čest deo ugovora i obično se posmatra kao „formalnost“. Međutim, on je zapravo jedan od najosetljivijih delova dokumenta.

Na šta treba obratiti pažnju?

• Trajanje probnog rada – Propisano je da može trajati do 6 meseci. Ako piše duže, ugovor je problematičan.
• Usmeni kriterijumi umesto pisanih – Ako ne piše šta se procenjuje (prodaja, kvalitet, brzina, prisustvo), tumačenje je široko i ne ide u korist radnika.
• Otkazni rok tokom probnog rada – Za vreme probnog rada može biti samo 5 dana, ali neki poslodavci pokušavaju da ga potpuno izbegnu ili skrate do neprimerenog nivoa.
• Automatsko produženje probnog rada – Ovo u praksi nije dozvoljeno, ali se ponekad ubacuje kao nejasna formulacija.

Probni rad nije bezazlena faza, već pravo poslodavca da brzo prekine radni odnos. Zato parametri moraju biti kristalno jasni.

Opis posla i „zastrašujuća fleksibilnost“

Mnogo radnika potpiše ugovor sa vrlo nepreciznim opisom posla, tipa: „…obavljanje svih zadataka po nalogu poslodavca.“ Ovo je jedna od najopasnijih formulacija, jer daje poslodavcu mogućnost da vam naloži potpuno drugačiji posao od onog za koji ste konkurisali, pa onda i posao za koji niste kvalifikovani, kao i dodatne aktivnosti koje nisu plaćene. Takođe, možete dobiti i obaveze koje izlaze iz vašeg sektora.

Opis posla treba da bude jasan, detaljan i usklađen sa stvarnim radnim mestom. Ako je previše širok, poslodavac dobija prostor za zloupotrebu, a radnik za gubitak pozicije ili motivacije.

Radno vreme, pauze i prekovremeni rad

Jedna od najčešćih situacija u praksi je da radnici potpišu ugovor u kojem stoji da rade 40 sati nedeljno, ali u realnosti rade 45, 50 ili 60 sati, bez dodatne naknade. Do toga dolazi jer se u ugovoru često nalazi formulacija poput: „Zaposleni se obavezuje da po potrebi obavlja i prekovremeni rad.“

Problem nastaje kada nije definisano koliko „po potrebi“ znači, kao i kada nije navedeno kako se prekovremeni rad plaća. Takođe, do problema dolazi i kada nije jasno koliki je maksimum (zakonski je 8 sati nedeljno).

Mnogi radnici prihvataju:

• pauze koje nisu definisane
• raspored smena koji se menja bez najave
• rad subotom i nedeljom bez nadoknade

Sve ove stavke moraju biti jasno napisane, inače postoji rizik da radno vreme postane neograničena kategorija.

Kaznene odredbe: kad ugovor postaje teret

Advokatske kancelarije sa ozbiljnim iskustvom često navode da se radnici iznenade tek kada pogreše, jer ugovor sadrži kaznene odredbe koje nikada nisu pročitali.

U ugovorima se mogu pojaviti novčane kazne za „povredu radne discipline“, naplata štete (često u nerealnim iznosima), odgovornost bez jasnih kriterijuma, kao i klauzule koje radnik ne može da ispuni. Novčane sankcije nisu uvek zakonite, ali se radnici uplaše zbog formulacija. Zato je važno znati da kazna može biti validna samo ako je u skladu sa Zakonom o radu, precizno navedena, proporcionalna šteti i primenjena kroz definisanu proceduru.

Ako se poslodavac „zakuje” nejasnim kaznama, radnik u svakom trenutku oseća strah koji utiče na rad i samopouzdanje.

Zabrana konkurencije i ograničenja posle prestanka rada

Mnogi radnici misle da zabrana konkurencije ne može da važi, ali ako je pravilno definisana može. Problem je što se često definiše pogrešno.

Najčešće zamke:

• predugo trajanje (npr. 2–3 godine)
• preširoko definisana konkurencija
• zabrana u oblastima koje radnik nema veze
• nedostatak naknade (zakon nalaže da se radniku mora platiti ograničenje)

Zabrana konkurencije može biti validna samo ako poslodavac plaća naknadu radniku tokom trajanja te zabrane. Skoro niko ne zna da ako nema naknade, onda klauzula ne važi.

Plata, bonusi i promenljive komponente zarade

Jedna od najvećih zabluda radnika jeste da će „sve što su se dogovorili sa HR-om važiti“. Međutim, ako nije u ugovoru, znajte da ne postoji.

Potencijalne opasnosti:

• bonus koji se uklanja ili menja jednostranom odlukom
• plata koja „zavisi od kvartala“ bez jasnog modela
• neto umesto bruto iznosa (uvek gledati bruto)
• promenljive komponente zarade koje se ne definišu metodologijom

Zaposleni često ostanu bez bonusa jer „nije definisano kriterijumima“, iako su obećanja postojala usmeno.

Gde se krije najviše problema? U dodatnim aneksima

U praksi, problem nisu samo početni ugovori, problem su aneksi. Aneksi se uvode kada se menjaju, plata, opis posla, radno vreme, lokacija rada i pozicija radnika. Radnici ih potpisuju bez razmišljanja jer, „eto, samo malo menjamo“.

Međutim, svaki aneks je novi ugovor i ima jednaku pravnu težinu kao osnovni. Ako se potpiše bez pregleda, može uvesti obaveze koje radnik nije očekivao.

Kako se zaštititi pre potpisivanja ugovora

Evo nekoliko praktičnih saveta koje stručnjaci najviše naglašavaju:

• pažljivo čitati sve, bez žurbe
• tražiti ugovor na uvid ispred potpisivanja
• tražiti objašnjenje nejasnih formulacija
• obratiti pažnju na priloge i opise posla
• prepoznati „alarm fraze“ (po potrebi, po nalogu, u skladu sa potrebama firme…)
• po potrebi konsultovati advokata za 30–45 minuta — mnogo jeftinije nego posledice

Najbolja zaštita je razumevanje sopstvenih prava.

Temeljni dokument

Ugovor o radu je temelj odnosa sa poslodavcem, ali i zaštita radnika, pod uslovom da se pravilno razume. Najveća greška nije potpisivanje lošeg ugovora, već potpisivanje nepročitanog ugovora.

Rizici se najčešće kriju u detaljima, opisu posla, radnom vremenu, prekovremenom radu, kaznenim odredbama, bonusima i zabranama konkurencije. Mnogo radnika otkrije te detalje tek kada nastane problem, a tada je, nažalost, kasno. Prema tome, informisanost najbolji alat koji imate. Ugovor nije samo forma, već dokument koji vas može zaštititi, ali samo ako ga zaista razumete.

Foto: Unsplash