Potrebe i želje u današnjem društvu: Šta nam fali?

Svako od nas ima svoje želje i ideale o tome šta bi želeo da se promeni u svetu oko sebe. Iako se često susrećemo sa svakodnevnim brigama i teškoćama, nekada je korisno zastati i razmisliti o onome što nam zaista nedostaje, onome što je iz nekog razloga postalo raritet u našim životima. Na temelju ovoga, evo šta nedostaje mnogima, od svakodnevnog života do društvenih vrednosti.

Prvo i osnovno, mnogima nedostaje normalna okolina, ona koja ne broji krvna zrnca, koja ne procenjuje ljude prema njihovim spoljnim karakteristikama ili poreklu, već se fokusira na dušu i karakter. U svetu koji je prepun predrasuda, vrednuje se mnogo više ono što je spolja, nego ono što nosimo unutar sebe. To je društvo u kojem bi trebalo da dominira poštovanje, a ne osuda.

Zatim, nedostaju normalni vernici – oni koji veruju u Boga isključivo zbog svoje unutrašnje duhovnosti, a ne zbog potrebe da svoja verovanja nameću drugima. U današnjem svetu, prečesto se susrećemo sa onima koji umesto tišine i privatnosti, veru koriste kao instrument za manipulaciju i skretanje pažnje na sebe.

U poslednje vreme, čini se da je sve teže doći do otvorenih granica. Mnogi od nas žele da putuju, da budu slobodni, da dožive različite kulture i običaje. Želimo da letujemo i uživamo u svetu koji ne pravi razlike među ljudima na osnovu njihove nacionalnosti, religije ili porekla. Nažalost, mnoge granice danas nisu samo fizičke, već i psihološke, često postavljene kroz diskriminaciju i neprihvatanje različitosti.

U sferi umetnosti, sve je manje slobodoumnih stvaralaca koji stvaraju dela koja proslavljaju multikulturalizam, razumevanje i ljubav. Umesto toga, umetnost se često koristi za širenje mržnje, homofobije i čak prikrivenog fašizma. Nekada su umetnici bili pokretači promena, ali danas su mnogi od njih postali zarobljenici popularnosti, gubeći pravu moć koju umetnost nosi.

Ljudska reč je nešto što danas mnogima nedostaje. Danas je sve manje onih koji stoje iza svojih reči. Političari, influenseri, pa i obični ljudi, često menjaju mišljenja kao čarape, ostavljajući nas u konfuziji. To dovodi do gubitka poverenja, jer u društvu gde je iskrenost postala retkost, ljudi više nisu sigurni u to šta je istina.

Zajedništvo, kao osnovna ljudska vrednost, postalo je nešto što sve više izmiče. Nekada su ljudi različitih vera, nacija i ubeđenja bili najbolji prijatelji, u harmoničnom suživotu. Danas, međutim, prijateljstva postaju sve ređa, a ljudi se sve više oslanjaju na profesionalce – psihijatre i lekove, jer se u svakodnevnom životu sve teže snalaze.

Priroda i njeni plodovi takođe su postali nešto što mnogima nedostaje. Polja koja su nekada bila preplavljena zlatnom pšenicom, danas su zapuštena i neobrađena. U svetu u kojem je sve više industrijske hrane i GMO proizvoda, nedostaje miris zdrave hrane koju je nekada bilo moguće osetiti u svakoj kući. Osećaj sigurnosti i prirodnog života postao je sve ređi.

U tom kontekstu, tradicija i kultura su stvari koje sve više nestaju. Nedostaju nam ikone naše prošlosti poput Čkalje i Mije Aleksića, koji su svojim humorom uvek donosili osmeh na lice, iako su živeli u sasvim drugačijem vremenu. Oni su bili više od zabavljača; bili su simboli jedne ere u kojoj su smeh i humor bili lek za mnoge svakodnevne probleme.

Najvažnija stvar koja nedostaje jeste gostoljubivost i ljudskost. Na svakom koraku susrećemo se sa zatrovanom atmosferom mržnje, netrpeljivosti i surovosti. Društvo postaje sve hladnije, ljudi se povlače u svoje svetove i zaboravljaju na to šta znači biti čovek. Nedostaje spontanost, međusobna pomoć i razumevanje.

Na kraju, mnogima nedostaje miran, spokojan život, bez svakodnevnog straha od ludaka, ratnih profitera i bolesnih političkih manipulatora koji upravljaju našim sudbinama. Zbog toga svi mi imamo pravo da kažemo šta nam fali, jer se, očigledno, društvo u kojem živimo daleko razlikuje od onog kakvom bismo želeli da bude.

Ovaj tekst nije samo refleksija na trenutnu situaciju, već poziv na razmišljanje o tome šta možemo učiniti kako bismo poboljšali naš svet i učinili ga mestom u kojem bi svi mogli da žive srećno i u miru.

Foto: Freepik