MUŠKA SUZA: Kada se očekivanja sudare sa stvarnošću

Pre par nedelja mi je vikend protekao u neplaniranom poslu, i planiranom odlasku u pozorište. Subota je bila odvojena za moje omiljeno Jugoslovensko dramsko pozorište i najnoviju predstavu “Muška suza“. Jedna od onih lepih stvari koja me uvek drži da preguram neke naporne poslove i teške momente je baš ta spoznaja da idem u pozorište.

Glumci su provereno dobri, a prerađeni Čehov asocira na hit kakav su uradili sa Edipom. Žensko društvo je planiralo da posle predstave ode na čašicu vina u neki lokal da razmeni mišljenja. Sve je to delovalo kao savršen recept za dobro raspoloženje. Ipak, postavilo se pitanje da li je sve proteklo po planu.

O predstavi

Predstava “Muška suza” donosi autorsku adaptaciju makedonskog reditelja Aleksandra Popovskog. U ovoj neobičnoj izvedbi, reditelj je upotrebio Čehovljeve jednočinke “Prosidba,” “Tatjana Rjepina,” “Medved” i “Šala” uz dodatnu kratku priču “Krčma na drumu” autora Davida Jakovljevića.

Scena nudi čudan prostor koji se poput lego kockica pomera. Ona se transformiše u crkvu, grobnicu ili kafanu na pustom drumu. Kostimi variraju od sjajnih rešenja, poput odela od kose, do potpuno nejasnih kreacija. Muzika privlači pažnju, posebno izvođenje numere Devojko mala na nemačkom jeziku.

Glumci

Glumački ansambl okuplja poznata imena domaće scene. Ipak, kvalitetna igra celog tima ovoga puta nije bila dovoljna da spase predstavu.

Učinak glumačke ekipe

Nenad Jezdić briljira u ulozi tragičnog Hajdindeja. On uspeva da oživi lik sa merom i razumevanjem, izuzimajući neobičan kostim. Vojin Ćetković je standardno dobar kao Grigorije Stepanovič Smirnov. Sanja Marković donosi snažnu emotivnu dubinu kroz ulogu Tatjane Rjepine, oslikavajući sumornu stvarnost.

Milena Živanović i Teodora Dragićević ostaju u simpatičnim, ali skromnim okvirima svojih uloga. Zoran Cvijanović tumači krčmara Zanzibara kao razočaranog čoveka sa strogim pravilima. Miodrag Dragičević i Miloš Samolov donose prepoznatljivu energiju kroz komične momente. Mladi Teodor Vinčić kao Fikus privlači pažnju specifičnim scenskim prisustvom.

Utisak posle predstave

Nas četiri smo, svaka različita na svoj način, sele i postavile jedno pitanje. Zapitale smo se šta smo zapravo odgledale. Godine rada na mestu razvodnice u JDP-u donele su brojne uspomene na legendarne komade poput Bube u uhu, Kabela ili Bureta baruta. Nova predstava je, nažalost, donela samo dobru glumu i utisak uzaludno potrošenog vremena.

Frustrirajuće je što savremene postavke zahtevaju pripremu poput polaganja ispita. Gledalac ne bi trebalo da čita Čehova unapred da bi shvatio piščevu nameru. Pozorište treba da predstavlja izlaz, utehu i razonodu u teškim vremenima.

Zaključak

Pozorište bi trebalo da se okrene proverenim komedijama i pitkijim tekstovima koji donose istinsko uživanje. Kada publika tokom izvođenja čita novine na telefonu ili zaspi u sali, jasno je da pozorišni komad nije ostvario svoju osnovnu misiju.

Foto: JDP / Nebojša Babić