„Šio mi ga Đura“ – Izraz koji je promenio značenje

Izraz „Šio mi ga Đura“ danas se koristi u prežorativnom kontekstu, kako bi se opisalo da je neko svojim postupcima nešto potpuno upropastio, nagrdio ili pogrešno uradio. Ovaj izraz nosi negativnu konotaciju, ali zanimljivo je da istorijski koreni ovog izraza imaju potpuno suprotnu, afirmativnu simboliku.

U periodu između dva svetska rata, beogradska elita bila je poznata po tome što je nosila odela krojena od strane Đure Janoševića, jednog od najpoznatijih i najcenjenijih krojača tog vremena. Đura Janošević je bio vlasnik najstarije i najuglednije krojačke radnje u Beogradu, koja je osnovana 1889. godine i nalazila se u prestižnoj Knez Mihailovoj ulici, u samom centru grada.

Đura Janošević bio je izuzetno talentovan majstor, čije su kreacije nosili ljudi sa visokim društvenim statusom, od beogradske elite do političara. Njegova odela bila su prepoznatljiva na važnim događanjima kao što su prijemi, pozorišne premijere, kao i u elitnim kafanama. Njegove kreacije bile su simbol prestiža, sofisticiranosti i vrhunskog zanata.

Đurin krojački salon bio je više od mesta gde su se krojila odela – predstavljao je pravu modnu instituciju svog vremena, centar koji je objedinjivao vrhunski kvalitet, inovativne marketinške strategije i neizbežne skandale koji su pratili uspeh. Uz besprekorno krojena odela, Janošević je postao i pionir u svetu modnih revija u Beogradu, jer je 1928. godine upravo on organizovao prvu takvu reviju, donoseći novitete i trendove iz sveta mode. Modne revije bile su njegov način da predstavi kolekcije, ali i da pokaže svoju kreativnost u selektovanju manekenki, koje je pronalazio putem oglasa u novinama.

Njegov modni estetski potpis uveliko je oblikovao izgled tadašnjeg Beograda. Kolekcije su obuhvatale sakoe sa širokim ramenima, špicaste revere, pantalone sa visokim strukom i sužene nogavice, sve u tonovima sive i smeđe, uz obavezne šešire od filca ili štofa, koji su postali simbol sofisticiranosti tog doba. Trend oksfordskog stila i elegantnih prsluka koji su išli uz košulje, zajedno sa trench mantilima za kišu, bili su omiljeni među beogradskom elitom.

Ali, Janošević nije bio samo krojač; bio je i majstor marketinga. U vreme kada su svi tražili način da se istaknu, Đura je otišao korak dalje i uveo revoluciju u reklamu. Naime, autobus broj 1, najpoznatiji beogradski prevoz, postao je svojevrsna “lebdeća reklama”, sa njegovim imenom i prezimenom na njemu. Time je ovaj preduzimljiv i snalažljiv krojač uspešno širio svoj brend, koristeći pokretnu reklamu u vreme kada je to bilo nezamislivo.

Iako su njegovi proizvodi bili luksuzni i pristup im je imao samo mali broj privilegovanih, Đura je postao sinonim za visoku modu. Danas, izraz “nije Đura, nije to”, kojeg često upotrebljavamo kao reakciju na neverovatne ili neubedljive izjave, podseća nas na to koliko je njegov uticaj na domaću modnu scenu bio dubok i nezaboravan.

Dvadesetih godina XX veka muško odelo izgledalo je otprilike ovako:

• sako širokih ramena, visoki struk i špicasti reveri,
• košulja bela,
• pantalone do članka sužene ispod kolena.

Popularna su bila uska ali i odela sa širokim krojem tzv. oksfordski stil, (vrećasti stil) sa sakoom ravnog kroja, prslukom preko košulje i trenš-kot mantilom za kišu.

Šešir je obavezan, od flica ili štofa, beretka ili onaj od slame i platna za leto.

Kratak mantil od svile ili somota ukrašen trakom nosio se kod kuće.

Kicoše biste prepoznali po:

• maramici u džepu,
• štapu,
• kamašnama,
• hozentregerima,
• igli u kravati
• tabakeri u džepu.

Boja u trendu siva ili smeđa. Frak je išao u kompletu sa belim prslukom, belom košuljom sa sedefnim dugmetima na manžetnama i grudima, sa tvrdom kragnom i leptir mašnom, uz lakovane, crne cipele.

Pravila tako kažu:
“Ako je dama u svečanoj toaleti – pratilac nosi frak, ako je ona u običnoj večernjoj haljini – on je u smokingu”.

Danas, kada kažemo „Šio mi ga Đura“, ovaj izraz označava nešto što je potpuno pogrešno ili loše urađeno, iako je prvobitno bio vezan za vrhunski zanat i visok kvalitet. Ova promena u značenju govori o tome kako se jezik razvija i menja kroz vreme, prilagođavajući se novim okolnostima i kontekstima.

Autor teksta je Nenad M Perić / Belgrade Online, Foto: borbaonline.rs