Moja zemlja Reva

Reva nije samo lokacija, postala je simbol. Budimo realni, vlast je lako mogla da ukloni 30, 40 ili čak 100 ljudi koji su danima protestovali na tom mestu. Ali u stranci koja svakodnevno meri rejtinge, procenjeno je da bi nasilje nad građanima izazvalo više štete nego koristi. I to je možda prvi put da je nešto prirodno, tiho i uporno, kao što je Reva, nateralo sistem da zastane.

Za Revu sam prvi put čuo kao klinac. Tačnije, MZ (mesnu zajednicu) Reva video sam na tabli gradskog prevoza, kao krajnje odredište autobusa broj 108. Znao sam da je to negde preko Pančevačkog mosta, i formacijski sam ga smestio uz Borču, Krnjaču, Padinsku Skelu, Ovču i Besni Fok.

Reva – nepoznato ime s table gradskog prevoza

Međutim, za Revu se skreće desno posle mosta, a za ostala naselja levo. Osim toga, 108-ica je išla najređe. Gužve gotovo da nije bilo, što je bio raritet 90-ih. Za razliku od drugih prekodunavskih naselja, niko od mene ni mojih prijatelja nije poznavao nekog iz Reve.

Netaknuta priroda tik uz grad

S godinama je Reva postala mesto za koje znaš da postoji, ali ti nije najjasnije gde je tačno, niti šta se tamo dešava. Nešto daleko i nejasno.

Kasnije sam shvatio da je to mesto pored bare, koju sam jasno mogao da vidim s brda na desnoj obali Dunava. Mesto netaknute prirode, mala gradska džungla koja nije od betona. Mesto gde još uvek žive ugrožene vrste, gde se proizvodi vazduh.

Prva bitka ekološkog ustanka

Tu je 2021. odigrana i prva velika bitka ekološkog ustanka. Bitka vođena malim sredstvima, ali punim srcem. I to je bilo dovoljno za prvu pobedu.

Pobedila je volja. Spremnost da se istraje, da se bude tu, da se talasa i da se glas čuje što dalje. Pobedili su obični ljudi kojima je zdrava životna sredina važna. U toj pobedi učestvovale su i najmanje dve javne ličnosti, glumice, dok njihove kolege sve češće ćute kada su u pitanju javni interesi.

To je bila pobeda koja znači spas prirodnog rezervata nadomak centra Beograda. Spas od stotinu tona šuta dnevno, koji su pretili da zamene biljna i životinjska staništa industrijskim otpadom.

Domovina se brani lepotom, ali borba nije gotova

Ovog puta, domovina se, kao u pesmi Ljubivoja Ršumovića, branila lepotom, čašću, znanjem i lepim vaspitanjem. Ali, pobeda u jednoj bici ne znači i dobijeni rat. Ostaje pitanje: gde će svi ti kamioni sada biti istovarivani?

Važno je da pokušaj uništavanja Reve ne preraste u uništavanje nekog drugog prirodnog prostora.

Neprijatelj ne spava

Da „neprijatelj“ ne spava, jasno je ovih dana. Samo nekoliko kilometara dalje, s druge strane Dunava, u rukavcu kod Višnjičke Banje otrovana je velika količina ribe. Lokacija je svega 6–7 kilometara od centra Beograda.

Odgovornost niko nije preuzeo. Nadležne službe još uvek ne rade svoj posao, pa je i dalje nepoznato ko je ispuštao otrovne materije u reku i uništavao životinjski svet. Još jedan nekažnjeni ekološki zločin, sličan ispuštanju toksičnih materija kod Ade Ciganlije.

Dobra vest

Ipak, postoje i ohrabrujući signali. Primer za to je najava da će izgradnja termoelektrane Kolubara B biti obustavljena. Time bi Srbija izbegla još jednog velikog zagađivača vazduha.

Odluka je obrazložena potrebom da se napravi dugoročan plan za energetsku budućnost zemlje, u periodu od narednih 20–30 godina. S obzirom na dosadašnji odnos vlasti prema životnoj sredini, izjava ministarke Zorane Mihajlović deluje gotovo iznenađujuće.

Nadam se da će po istim merilima biti razmatrani i drugi veliki zagađivači. I oni potencijalni – poput Rio Tinta, kompanije koja je dokazani zagađivač i razarač prirode i kulturnog nasleđa. Njihova vizija Loznice pretvara je u toksičnu tačku za eksploataciju jadarita.

Zanimljivo je da je ova vest izazvala i protest zaposlenih u rudniku. Iako obustava izgradnje ne podrazumeva otpuštanja, nezadovoljstvo postoji. To ukazuje na razlike unutar vlasti, dve struje i više interesa kada je reč o ekološkim pitanjima.

Prelazak na zelenu energiju ima cenu. Ali i koristi. Pored interesa, potrebno je razvijati i svest. Bez toga, nema dugoročnog rešenja.

Strah vlasti

U kratkom periodu svedočili smo dvema dobrim i jednoj lošoj vesti iz oblasti ekologije. Za zagađenu Srbiju, to i nije tako loš bilans. Ali može mnogo bolje.

Budimo realni. Vlast je mogla da skloni 30, 40 ili 100 ljudi koji su danima protestovali na Revi. Ali partija, opterećena rejtingom, procenila je da bi šteta bila veća od koristi.

Nisu se njihovi svetonazori naglo promenili. Tome svedoči i ton gradske sekretarke za zaštitu životne sredine, kada je reč o dozvolama za pretvaranje Reve u deponiju. I tradicionalna tišina ministarke Irene Vujović govori dovoljno.

Ekologija vlastima zadaje više muka nego sve opozicione partije zajedno. Jer zdravu životnu sredinu traže ljudi bez obzira na politička opredeljenja. Vazduh, voda i zemlja su osnova života. Sve ostalo dolazi kasnije.

Takvih ljudi ima mnogo. I oni nisu na prodaju. Kao što ni zemlja, voda i vazduh nisu roba kao svaka druga.

Prvi korak je napravljen, i bio je uspešan. Biće ih još. Ali da bi se nešto zaista promenilo, potrebni su budnost, povezivanje i delovanje. Samo tako naša zemlja može biti kao Reva, živa.

U suprotnom, mogla bi postati mrtva.

Domovina se brani lepotom

Domovina se brani rekom
I ribom u vodi
I visokom tankom smrekom
Što raste u slobodi.

Domovina se brani cvetom
I pčelom na cvetu
Makom i suncokretom
I pticom u letu.

Domovina se brani knjigom
I pesmom o nebu
Sestrinom suzom majčinom brigom
I onim brašnom u hlebu.

Domovina se brani lepotom
I čašću i znanjem
Domovina se brani životom
I lepim vaspitanjem.

Ljubivoje Ršumović

Izvor: Peđa Popović/Danas.rs, Foto: Luca Marziale/Danas