Седам миленијума: Древна сербанска цивилизација

Древна сербанска цивилизација, миленијумима смештена крај четири реке, Дунава, Дњепра, Дњестра и Дона и на њиховом ушћу у слатководно Бело језеро, била је глобална носећа културна, научна и уметничка цивилизација.

Пет и по хиљада година пре последњег рођења Исуса Христа четири велике реке са истим почетним словом – Дон, Дњепар, Дњестар и Дунав уливале су се у велико, слатководно БЕЛО ЈЕЗЕРО. То је прецизно и правилно изговорено српско име тадашњег језера, избрисаног из апсолутно свих историјских уџбеника. Катаклизмично топљење глечера, пре пет и по хиљада година, изазвало је нагло подизање нивоа Средоземног мора за више од 70 метара, што је и довело до ДРУГОГ великог библијског ПОТОПА о коме се готово ништа не зна и који се практично скоро нигде и не спомиње. Водена маса Средоземног мора прелила се и потопила слатководно Бело језеро, претворивши га у слано ЦРНО море. Назив Црно, добило је накнадно, управо као глобалистичка негација Белог и то је у директној симболичкој спрези са арамејским, библијским називима за Либан и Антилибан. Старосрпске реке Дунав, Дњепар и Дњестар уливају се данас у Црно, уместо у Бело море, док се Дон, древним поплавним таласом, проширио у Азовско море, али је кроз Керчки мореуз и даље остао спојен са Црним морем. Одатле и ЧЕТИРИ слова Д, које је радикални комунизам, перфидно претворио у четири сатанска, робовска слова С, удаљивши тиме Сербане и од корена и од истине. На изокретање сербанског говора директно је утицао и још један глобалистички оперативац, Вук Стефановић Караџић или Црни Вук Стефановић. Од сербанског праписма и изговора направио је, по плаћеној директиви, дијалектички новоговор, којим се изгубила директна веза са сербанским кореном.

Четири укрштене линије које се спајају у једној тачки и које показују ПУПАК СВЕТА, означавају једино место на планети у које се уливају четири огромне реке. Одатле и прави симбол правоверног крста, односно речне делте и раскрснице путева, који је управо Луцифер злоупотребио пет миленијума касније стварајући монотеистичке религије, повезујући, између осталог, српски крст са прогоном, селидбом, расејањем и Исусовим мукама и распећем. Тиме је од правоверног крста, као симбола Великог покрета народа и територијалног удаљавања од сербанске матице, направио симбол смрти, страдања и справу за мучење. Због чега сада у текст убацујем и ово са Луцифером и скраћењем историјског времена? Из простог разлога, јер су се и Божић и Ускрс код Сербана славили пуних 12 хиљада година пре нове ере, нулте године и званичног рођења, трећег по реду, материјалног Исуса. Податак прилично лак за проверу. Глобализам управо тражи те круцијалне временске доказе и у Винчи.

Домицилно племе Сербана, које је живело на обалама Белог језера, због поплаве, било је принуђено да крене у расејање на све ЧЕТИРИ стране света. Главни део Сербана склањао се, од надолазеће воде, узводно уз Дњепар и на територији данашње источне Украјине основао велико утврђење Бели Рас. Сербани у сеоби, односно расејању, звали су себе Расејанцима, Белим Расинима или краће – Расима. Од сербанског утврђења Старог Раса настала је Стара Расија, данашња Русија. Дакле, старо утврђење Расија или Стара Русија, створена је од стране сербанских Раса дуж обале Дњепра у данашњој источној Украјини. Глобализам је поново изокренуо историју. Срби у расејању су мајка Русије, а не, по измењеној глобалистичкој историји, обрнуто. Руси су стари Сербани, одатле директна и крвна и родовска веза. Остале групе Сербана у расејању стигле су до Индије, Јапана и других делова Азије, па и до британских острва и јужне Енглеске, где су, такође, формирали сербанско утврђење Сорстен, много касније названо Стоунхенџ. Британски тајни архиви имају прецизне тлоцрте тадашњег изледа Стоунхенџа, као и све податке о његовом изворном називу, његовој намени и целокупној сербанској симболици. Британци никада неће показати ту архиву, али… И не морају. Једна од већих сербанских група ишла је обалом Дунава, спајала се са домицилним племенима и основала неколико великих утврђења попут Винче, Старчева и Лепенског Вира. Американци, глобалисти, улажу огроман новац за преузимање и куповину тих локалитета, под маском наводне заштите, а са главним циљем да се пронађени артефакти и докази о постојању Сербана што пре униште, склоне или сакрију од очију светске јавности. Срећом, централна Божја реченица изговорена је са осмехом. И тај осмех траје колико и светлост око нас. Од самог краја времена.

Аутор: Васко Васовић