Zašto je toliko teško uspostaviti zdravu zemlju?

Kadgod se negde potegne pitanje ukidanja veštačkih đubriva u jednoj zemlji, sa druge strane stiže pitanje: “Da li ste čuli za slučaj Šri Lanke?”

Kovid kriza, a potom i rat u Ukrajini uzdrmali su ekonomije zemalja širom sveta. Ipak jedna ekonomija je te 2019. godine upala u retko dubok kanjon. Šri Lanka trpi ekonomsku krizu kakvu nije imala od nezavisnosti 1948. godine, zemlja se raspada po svim ekonomskim šavovima, a u svetu ekologa i naročito njihovih protivnika, Šri Lanka se najviše pominje po svojoj kamikaza odluci da krajem leta 2021. godine, bukvalno preko noći, zabrani upotrebu i uvoz svih veštačkih đubriva. Molim?

Preko dva miliona farmera bili su prinuđeni da od sutradan postanu organski farmeri.

Majstor za pripremu čaja Herman Gunaratne, jedan od 46 stručnjaka koje je predsednik Šri Lanke Rajapaksa odabrao za vođenje organske revolucije, tada se plašio najgoreg.

– Zabrana je dovela industriju čaja u potpuni haos – rekao je Gunaratne na svojoj plantaži u Ahangami, na brežuljcima 160 km južno od Kolomba. “Posledice po zemlju su nezamislive.”

Ovaj 76-godišnjak, koji uzgaja jedan od najskupljih čajeva na svetu, strahovao je da će prosečni godišnji rod Šri Lanke od 300 miliona kilograma biti prepolovljen ako vlada ne promeni svoje odluke.

Nemam podatke kako je bilo sa čajem, ali imam za pirinač, za čiji prinos tamošnje vlasti tvrde da je te sezone opao za 43% (Reuters). Samo šest meseci nakon uvođenja zabrane upotrebe veštačkih đubriva, zajedno sa herbicidima, pesticidima i fungicidima, zemlja se suočila sa opštom katastrofom poljoprivredne proizvodnje. Nakon velikih demostracija farmera i ostalih građana pogođenim visokim cenama hrane, zabrana se ukida i Šri Lanka ponovo postaje jednako zatrovana hemikalijama kao i sve druge zemlje sveta.

Zašto je toliko teško uspostaviti zdravu zemlju?

Zato što zahteva vreme. Ne vreme spavanja, nego vreme učenja, posebno eksperimentisanja i učenja na sopstvenim greškama. Što je ulog veći, greške su skuplje. Farmer koji decenijama uzgaja stotine hektara čaja ili pirinča, ne može tek tako preko noći postati organski farmer. Pogotovo ne o sopstvenom trošku.

Zbog ovog nesrećnog slučaja u Šri Lanki, sada sve države sveta imaju jake argumente protiv masovne organske proizvodnje hrane, odnosno za proizvodnju i upotrebu veštačkih đubriva.
Jedino što će im doći glave to je recesija (slučaj BASF). Međutim to što je jedna vlada u očaju donela tako nepromišljenu odluku, ne govori ništa o kvalitetu ideje, već isključivo o kvalitetu implementacije.

Po procenama stručnjaka, za konverziju hemijski obrađivane zemlje, u organski zdravu zemlju, neophodno je minimalno tri godine upornog rada. Neki tvrde i deset. Zavisi koliko grešimo na tom putu. U početku prinosi padaju, da bi postepeno počeli da rastu i konačno dostigli i prestigli nivo hemije.

Da bi se ovaj period pada prinosa premostio, neophodne su snažne subvencije države. Šri Lanka nije imala ni za operativne troškove države, a kamoli za subvencije organske poljoprivrede milionima farmera. Da ne pričamo o edukaciji koja je morala da prethodi godinama pre odluke, kao i administrativnim pripremama i promenama. Čitav jedan konglomerat stvari je preskočen, ali eto zlonamerni isključivo kao argument propasti koriste izostanak hemije.

Međutim pozitivan primer da jedna poljoprivreda može postati organska, stiže nam iz države Sikim u Indiji. (28 država čine saveznu republiku Indiju).

Počeli su postepeno, 2003. godine ukidanjem subvencija na veštačko đubrivo. Po 10% smanjivanja svake godine (nešto kao kod nas kako je ukidano preduzetništvo u ITu). U istom periodu, preko 66 000 farmera je trenirano i donirano za prelazak na organsku proizvodnju. 2014. godine Sikim prelazi 100% na organsku poljoprivredu. Sve je bilo organizovano, svi su bili pripremljeni pa i ne čudi što je tranzicija u potpunosti uspela. Sikim je za poljoprivredne proizvode postao ono što je Apple za telefone i kompjutere.

Vrlo brzo uočava se bolji kvalitet vode u zemlji, turizam raste, te zemljica između Nepala, Kine i Butana, postaje omiljena destinacija milionima turista širom sveta koji tragaju za “organski” zdravim odmorom. Dobar deo ljudi ode tamo samo da se uveri u to organsko čudo, što je recimo i moj primarni motiv. Da ne pričamo o “high end” cenama organskih proizvoda. Kažem vam, Apple fazon.

Dakle tranzicija sa hemije na zdravu zemlju nemoguća je preko noći. Kao što je bilo bolno za živi svet u toj zemlji kada smo počeli sa upotrebom hemikalija, bolno mora biti i nama dok oživljavamo svoju odavno mrtvu zemlju.

Autor: Dejan Restak (Zdrava zemlja)