Roditelji i nastavnici: Protestna šetnja u Borči

Sinoć je u Borči održana protestna šetnja koja je okupila roditelje učenika iz tri osnovne škole, koji su došli da podrže učitelje i nastavnike koji su u obustavi nastave ili štrajku.

Razlog ovih protesta je borba za bolje uslove školovanja i rešavanje brojnih problema u obrazovanju, a od kojih je jedan od neplaćene plate za neke nastavnike i nastavnice u poslednjim nedeljama.

Šetnja je započela ispred OŠ “Stevan Sremac” i nastavila se kroz Borču uz burne aplauze i buku koja je simbolizovala protest. Na raskrsnici ispred OŠ “Jovan Ristić”, učesnici su na 15 minuta ućutali u znak sećanja na žrtve korupcije koja se već dugo oseća u javnim institucijama.

Kasnije su se uputili ka OŠ “Rade Drainac”, gde su im se obratili predstavnici nastavnika, roditelja i jedan student iz Borče koji je istakao važnost solidarnosti i zajedničke borbe u ovim teškim vremenima.

Svečano je najavljen poziv studentima za 15. mart, kada će se održati veliki mirni protest u znak podrške nastavnicima i ukupnoj borbi za kvalitetno i pravedno obrazovanje, prenose građani ovog dela opštine.

Podrška u pravom trenutku

Roditelji, kao i mnogi nastavnici, osećaju duboko razočaranje zbog odluka Ministarstva prosvete koje su u poslednje vreme dovele do serije problema u školama. Nedavne izjave čelnika Ministarstva i neisplaćene plate, iako su predviđena budžetom, razljutile su roditelje i sve one koji su se našli u ovom protestu. Važno je naglasiti da ovi ljudi ne samo da se bore za svoje radno mesto, već i za budućnost obrazovanja naše dece.

Šta je sledeće?

Ovaj protest nije samo revolt, već i poziv na akciju. Roditelji, nastavnici i građani koji su učestvovali u šetnji nisu samo izrazili nezadovoljstvo, već su pokazali da su spremni da se zajedno bore za bolje uslove u obrazovanju. 15. mart je najavljen kao dan kada će se svaki građanin i student odazvati pozivu i zajedno stati u odbranu obrazovanja i pravde, reči su autora teksta.

Govor učiteljice

U nastavku sledi tekst govora učiteljice Tanje Kurtić, koja se sinoć obratila okupljenim roditeljima, učenicima i ostalim građanima:

“Poštovani sugrađani, roditelji i kolege

Ovu smo šetnju započeli tišinom. Tišinom koja je proteklih meseci na mnogim mestima bila nikada glasnija i koja je u ljudima probudila odlučnost da se nešto mora promeniti. Danas su ovde oni koji veruju da nismo svi krivi za ono što se u prošlosti dogodilo, ali da smo svi odgovorni za ono što će nam se dogoditi u budućnosti.

U toku šetnje pravili smo buku. Buka je proizvod bunta, legalan način izražavanja nezadovoljstva. Buka je nepristajanje na izvitoperene norme i pravila po kojima živimo. Buka nas je etiketirala kao ostrašćene. Ali, zar je strast za pravdu nešto loše? Kako se tačno treba boriti za pravdu u sistemu u kom pojam pravde nije jednak za sve građane? I kome to smeta?

Buka je poziv anesteziranima. I vi ste potrebni! Probudite se! Ne zato što mi koji smo tu bez vas sumnjamo u našu borbu za bolje i pravednije društvo, već zato što ste i vi deo njega. I na vama je podjednaka odgovornost.

Ovde stojim pre svega kao građanin ove zemlje, kao ćerka supruga, sestra i majka.

Ovde stojim sa svojim kolegama, učiteljima i nastavnicima, u uverenju da nam je profesionlna odgovornost da ukažemo na sistemske probleme u obrazovanju. Ne bismo ovako postupali da nemamo duboku veru da će se dogoditi da zakoni, podzakonski akti, propisi, dopisi, predlozi, aneksi, izmene, klauzule i sve druge odluke kojima se propisuje na koji način OBRAZOVATI I VASPITAVATI DECU u ŠKOLAMA zaista i bude u funkciji njihovog CELOŽIVOTNOG UČENjA, a ne samo mrtvo slovo na pipiru.

Odgovorno ne pristajemo da ćutimo. Obustavom rada nedvosmisleno šaljemo poruku da nam je STALO da se prilikom odlučivanja o radu vaspitno-obrazovnih ustanova u mnogo većoj meri razmatraju USLOVI U KOJIMA se deca OBRAZUJU, resursi kojima raspolažemo u podučavanju, da nas ne zatrpavaju administracijom i hermetički ne zatvaraju u učionice, istovremeno nas seminarima obučavajući kako da sprovodimo projekte kroz koje ćemo decu očiglednom nastavom naučiti da misle, preuzimaju odgovornost u rešavanju problema i donose zaključke. U izveštajima koje pišemo ovo je jedan od najpoželjnijih oblika rada sa decom.

Ovde smo jer se pitamo da li su sistemu zaista potrebni mladi , misleći, hrabri, odgovorni ljudi ili oni koji ćute i slušaju?

Ovo zbog čega smo se danas okupili, ovo za šta smo preuzeli odgovornost, ovo na šta ukazujemo da mora da se promeni da bismo se razvijali kao društvo koje podržava istinske vrednosti, naši osnovci nisu u stanju da razumeju. Toga smo svesni i jedino zbog toga je ova borba izuzetno teška!

Uprkos tome, ovde i sada borimo za to da ne postanu robovi sistema, već odgovorni, pravedni, dostajanstveni i vredni građani koji će uređivati sistem ove zemlje u budućnosti.

Ovde smo jer svako od nas ima bivše učenike, sada maturante, studente ili apsolvente. Njima je očigledno jasno. I oni ne posustaju u veri da možemo bolje. Tražili su od nas da ustanemo i kažemo šta ne valja. I evo govorimo.

Samo da institucije rade svoj posao! Samo da smo svi pred zakonom jednaki!

SAMO DA NAS POLITIKA UREĐENjA NAŠE PRELEPE ZEMLjE PRESTANE DA DELI NA PODOBNE I NEPODOBNE, VEĆ DA NAS KVALIFIKUJE PREMA STRUČNOSTI, ZNANjU I DA U NAMA KAO LjUDIMA, PROPAGIRAJUĆI PRAVE VREDNOSTI, PODSTIČE DA SVAKO SVOJIM ČINjENjEM, RADOM I POSTUPANjEM DOPRINESE DA ŽIVIMO U ZDRAVOJ ZAJEDNICI U KOJOJ IMA MESTA ZA SVE NAS.

Autor teksta i foto: Višnja Mićić