Tekila – Meksička nacionalna rakija

Piće broj jedan u svetu više nisu ni viski ni konjak – već meksička nacionalna rakija.

Od prošle godine seljaci u meksičkoj državi Halisko – uglavnom proizvođaci tekile – suočavaju se sa neštasicom agave, biljke od koje se tekila prozvodi. Cene agave za godinu dana skočile su za više od sto puta – sa oko 40 dolara po toni na 480 dolara po toni. Ako se nestašica nastavi a verovatno hoće, jer agavi treba od osam do dvanaest godina da bi dostigla zrelost za destilisanje alkohola, sigurno je da će i cene tekile uzleteti u nebo. I već su krenule. Broj stabiljka takozvane Veberove plave agave, jedne vrste od koje tekila sme da se pravi (kvalitet je pod državnom kontrolom) smanjen je posle neočekivanog mraza i velikog broja štetočina 1997. godine, ali je osnovni uzrok to što je tekila od 1995. u svetu postala piće broj jedan. Potrošnja se više nego udvostručila, a kako je piće bilo pre svega jeftino, pogotovu za zapadne džepove, najviše je skočila potrošnja klase “premijum”, kao i “el tesoro” ili “chinaco”. Ta specijalna pića se dva puta destilišu, što znači da je za njih potrebno dvostruko više fermentisanog soka agave. Sada na Intrnetu postoji i sajt posvećen ovom piću.

Pre nego sto je počelo ludilo, u svetu se trošilo veoma malo tekile. Sada se ona pije svuda, pogotovo u koktelima koji su izmišljeni da bi pratili trend – kao “rud kozmo” (tekila, sok od ribizle, tripl sek i zeleni limun). U pomodnim barovima od Madrida do Mejfera ljudi plaćaju i do 40 dolara za čistu tekilu, u luksuznijim prodavnicama cena flaše dostiže cifru i do 230 a, najbolje i do 1000 dolara. Nestašica plave agave napravila je posla i meksičkoj policiji. Od 1974. meksičke vlasti drže proizvodnju i etiketiranje tekile pod najstrožom kontrolom: samo tekila koja sadrži najmanje 51% plave agave, i to iz države Halisko i jos deset tačno određenih oblasti, sme da nosi zaštićeno ime. A sada neki proizvođači žele da dopune zalihe sa manje kvalitetnim vrstama, zbog čega je jedna destilerija nedavno izgubila pravo na rad.

Pinja, stablo agave, može da dostigne težinu od 45 kg. Sa njega se najpre skida lišće, zatim se peče da bi se oslobodio šećer, i na kraju melje da bi se pretvorio u slatki sok. Srebrne i zlatne tekile odlaze pravo na tržište, ali “repozados” i “anjehos” stare mesecima ili godinama u drvenim buradima. U najbolje tekile se stavlja samo voda, a u ostale se stavlja i šećer od trske.

Foto: freepik