A Widow’s Game – Triler o ubistvu bez pravog zapleta

Priče o zločinima iz strasti uvek imaju svoju publiku. One u kojima je žena optužena za ubistvo muža, još više. Kada se tome doda tvrdnja da je film „baziran na istinitom događaju“, očekivanja rastu.

A Widow’s Game ima sve sastojke trilera koji bi mogao da nas zakuca za ekran. Ali, iako krene jako, ubrzo počinje da luta. Na kraju ostaje utisak da je mogao biti mnogo više od rutinskog Netflix naslova.

Trostruka perspektiva

Radnja prati slučaj iz Španije, kada je žena, Maje, optužena da je sa ljubavnikom ubila svog muža Antonija. Ubistvo se dogodilo u garaži zgrade. Film koristi zanimljivu narativnu strukturu jer priču gledamo iz tri ugla: Majinog, Salvovog i detektivke Eve, što bi moglo biti uzbudljivo, . ali nije do kraja iskorišćeno. Umesto da se te perspektive nadograđuju, one često deluju kao varijacije iste rečenice. I pomalo su konfuzne sa svojim datumima i vremenima. U filmovima kao što su Gone Girl ili The Girl on the Train, gledalac se igra sa percepcijom jer ne zna kome da veruje. Ova igra postaje moćna alatka manipulacije. U A Widow’s Game, ta igra deluje površno. Sumnje se javljaju, ali se brzo troše.

Gluma: kad detektivka nosi ceo film

Carmen Machi, kao detektivka Eva, pravi najveći utisak. I neverovatno na momente podseća na Svetlanu Bojković. Ona nije klasična „hladna policajka“ već ima u sebi staloženost, ali i emotivnu povezanost sa slučajem. Njena rešenost da shvati istinu vuče priču napred. Ivana Baquero, poznata još kao devojčica iz Panovog lavirinta, ovde je odrasla žena sa sumnjivim motivima. Njena Maje je tajanstvena, ali nedovoljno nijansirana. Ne uspeva da nas uvuče u svoj svet, niti da izazove empatiju. Neshvaćena, željna pažnje i novca. Film pokušava da balansira između hladne istine i emotivne borbe, ali rezultat je mlak. Kao da stalno drži distancu od sopstvene priče.

Šta je moglo bolje?

Prva scena, ubistvo, deluje kao uvod u kompleksnu mrežu tajni. Međutim, umesto da se tenzija pojačava, ona se razvodnjava. U filmovima poput Before I Go to Sleep ili Sleeping with the Enemy, postoji osećaj opasnosti koji ne popušta. Ovde toga nema pa ema ni katarze na kraju. Samo onaj osećaj da je pravda zadovoljena, Scenario nije loš, ali je predvidiv. Nema iznenađenja ili momenata u kojima zadržimo dah. Nema čak ni dileme jer sve vreme znamo ko je kriv, pa se gubi ono najvažnije u ovakvim filmovima: neizvesnost.

Vredi li gledanja?

Ako volite lagane true crime trilere, A Widow’s Game će vam biti sasvim korektan izbor za veče. Neće vas potresti, ali ni razočarati. Ipak, za one koji traže dubinu, psihološku igru i emocionalni naboj, možda je bolje da se odluče za nešto drugo. Očekujte skromnu priču sa potencijalom koji nije ispunjen.

I za kraj…

Film je baziran na stvarnom slučaju iz Valensije iz 2017. godine, poznatom kao “Ubistvo iz garaže”, gde je žena zaista bila optužena da je organizovala ubistvo muža uz pomoć ljubavnika. Odlična tema, još bolji glumci ali pomalo konfuzan scenario nisu dozvolili da se stvarno uživimo u priču. Moglo je bolje! Predlog video igara u ovom stilu je na blogu Indijanka Danka