Alarmantni podaci: Za pola veka 73 odsto manje divljih vrsta
U poslednjih pedeset godina, globalna populacija divljih vrsta doživela je dramatičan pad od 73 odsto, prema nedavno objavljenom Izveštaju o stanju planete za 2024. godinu.
Ovi podaci, koje je objavila Svetska fondacija za prirodu (WWF), otkrivaju alarmantne posledice ljudskog delovanja na ekosisteme širom sveta, dok se Zemlja suočava s krizom bioraznovrsnosti i klimatskim promenama.
Ključni uzroci gubitka vrsta
Gubitak staništa, prekomerno iskorišćavanje resursa, invazivne vrste i bolesti predstavljaju glavni uzrok ovog katastrofalnog pada. Ljudski uticaj na prirodu, posebno kroz poljoprivredne prakse i urbanizaciju, doprinosi ovom trendu, a istraživači upozoravaju da je neophodna hitna akcija kako bi se preokrenula ova situacija.
„Gubitak i degradacija staništa dovodi mnoge ekosisteme na ivicu opstanka“, izjavila je Tanja Stil, šefica WWF-a u Velikoj Britaniji, naglašavajući ozbiljnost problema koji se mora hitno rešavati.
Statistika i specifične oblasti
Prema izveštaju, najveći pad populacija zabeležen je u slatkovodnim ekosistemima, gde su populacije opale za 85 odsto. Kopneni ekosistemi beleže pad od 69 odsto, dok su morski ekosistemi pretrpeli pad od 56 odsto. Ove statistike ukazuju na to da su slatkovodni i kopneni ekosistemi najugroženiji, a to ima direktan uticaj na biodiverzitet i stabilnost ekosistema.
Latinska Amerika i Karibi beleže posebno alarmantan pad, sa prosečnim smanjenjem od čak 95 odsto u populacijama divljih vrsta. Ovo ukazuje na to da su regije s bogatom biodiverzitetom pod najvećim pritiskom.
Uticaj na ljudsko društvo
Gubitak divljih vrsta predstavlja ne samo ekološki problem, već i direktnu pretnju zdravlju i dobrobiti čovečanstva. Oštećeni ekosistemi gube sposobnost da pružaju ključne usluge potrebne za život, kao što su čista voda, vazduh i plodno zemljište. Profesor Tom Oliver sa Univerziteta u Ridingu upozorava da opadanje populacija divljih vrsta može biti rani indikator povećanog rizika od izumiranja i gubitka zdravih ekosistema.
Pozitivni primeri i nada
Iako su podaci o gubitku bioraznovrsnosti zabrinjavajući, postoje i primeri pozitivnih promena. Na primer, populacija gorila u planinama Virunga u istočnoj Africi raste za oko 3% godišnje. Ipak, WWF naglašava da su ovi „izolovani slučajevi“ nedovoljni da bi se preokrenuo širi trend gubitka staništa.
Potreba za zajedničkom akcijom
Izveštaj poziva na hitnu i zajedničku akciju svih vlada i kompanija kako bi se zaštitila priroda. Valentina Markoni iz Zoološkog društva londonskog Instituta za zoologiju ističe da, uz hitne mere, postoji mogućnost za preokretanje trenutne situacije.
„Zdravi ekosistemi su ključni za naše zdravlje i blagostanje, a odgovornost leži na vladama i kompanijama“, naglašava Markoni.
Globalna konferencija i budućnost prirode
Dok se svet priprema za Konferenciju Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu u Kolumbiji, gotovo 200 zemalja će razmatrati načine za obnovu prirode i sprovođenje sporazuma iz 2022. godine, koji se fokusira na borbu protiv gubitka prirode.
Na kraju, kako ističe Majk Beret, glavni autor izveštaja, „ovaj problem predstavlja suštinsku pretnju čovečanstvu i zaista moramo nešto preduzeti“. Bez hitne akcije, naš svet bi mogao da se suoči s nepovratnim posledicama koje će oblikovati buduće generacije.
