Vodič kroz oznake na plastici: Šta kupujete i koristite?

Šta znače oznake na plastici i na plastičnim pakovanjima?

Živimo u “plastičnom dobu” gde je ovaj materijal svuda oko nas. Često koristimo istu plastičnu flašu više puta da bismo čuvali prirodu. Ipak, to nije uvek pametno za naše zdravlje. Rešenje se krije u malim trouglovima sa brojevima.

Kodovi za reciklažu i bezbednost

Simboli na ambalaži razvijeni su 1988. godine. Oni nam govore da li se plastika reciklira. Takođe, otkrivaju nam koliko je ambalaža bezbedna za ponovnu upotrebu.

1 – PET (Polietilen tereftalat)

Ovo je najčešća plastika za flaše vode i sokova. Namenjena je isključivo za jednokratnu upotrebu. Višekratno korišćenje se ne savetuje zbog higijene i oslobađanja antimona. Nikada ne zagrevajte PET ambalažu na visokim temperaturama.

2 – HDPE (Polietilen visoke gustine)

HDPE je jedna od najbezbednijih opcija. Retko ispušta štetne hemikalije i veoma je izdržljiva. Od nje se prave flaše za mleko i pakovanja za kozmetiku. Može se reciklirati i do deset puta.

3 – PVC (Polivinil-hlorid)

Ovo je najopasniji tip plastike. Sadrži ftalate i bisfenol A koji štete organizmu. PVC se koristi za zavese za kupatilo i igračke. Izbegavajte ga kad god je to moguće.

4 – LDPE (Polietilen niske gustine)

Ovaj tip se koristi za kese u marketima i omote za hleb. Smatra se bezbednim za višekratnu upotrebu. Nažalost, LDPE ima veoma nisku stopu recikliranja.

5 – PP (Polipropilen)

Polipropilen je “dobra” plastika, često bele boje. Od njega se prave čaše za jogurt i kuhinjsko posuđe. Otporan je na toplotu, ali hranu ipak radije zagrevajte u staklu.

6 – PS (Polistiren / Stiropor)

Stiropor je lagan, ali opasan po prirodu i zdravlje. Može ispuštati stiren, koji se povezuje sa ozbiljnim bolestima. Izbegavajte jednokratne šolje i pakovanja od stiropora.

7 – Ostalo (Mešavina plastika)

Ova grupa obuhvata sve što ne spada u prvih šest kategorija. Tu spadaju i nove bio-plastike. Teško je proceniti njihovu bezbednost ili mogućnost reciklaže.

Šta još treba da znate: Skrivene zamke

Plastika stari tokom vremena. Čak i “bezbedna” plastika može postati opasna ako je izgrebana ili oštećena. U pukotinama se nakupljaju bakterije koje je teško isprati. Sunčeva svetlost takođe ubrzava kvarenje materijala.

Flaše ne ostavljajte u vrelom automobilu. Toplota izvlači toksine direktno u vašu vodu. Uvek birajte flaše koje nemaju miris plastike.

Kako smanjiti rizik?

Evo nekoliko saveta za zdraviji život bez suvišne plastike:

• Koristite staklo ili nerđajući čelik: Ovo su najbolji materijali za čuvanje hrane.
• Proverite dno posude: Pre pranja u mašini, uverite se da je plastika otporna na toplotu.
• Izbegavajte masnu hranu u plastici: Masnoća lakše povlači hemikalije iz ambalaže.
• Zamenite plastične daske za sečenje: Drvene daske su prirodnija i bezbednija opcija.

Informacije za savesne potrošače

Reciklaža nije jedino rešenje. Najbolje je smanjiti samu kupovinu plastike. Nosite svoj ceger i staklenu flašu za vodu. Tako čuvate svoje zdravlje, ali i resurse naše planete.

Foto: Gemini