Novi Zakon o zaštiti potrošača: Manja prava i sporne izmene

Usvojen je Zakon o zaštiti potrošača koji donosi zabrinjavajuće promene. Glavni problem je izmena člana 4. stav 1. Ovaj član ukida njegov dosadašnji status krovnog zakona.

Vlada Srbije sada dobija moć da povlasti druge zakone. Ako odluči da je neki drugi propis važniji, Zakon o zaštiti potrošača se zanemaruje. Ovo stvara veliku pravnu nesigurnost.

Politička odluka umesto pravne zaštite

Ministarstvo trgovine je prepisalo rešenja iz crnogorskog zakonodavstva. Udruženje potrošača Efektiva upozorava da ovakve izmene pretvaraju pravnu zaštitu u politički teren, čime se direktno slabi položaj građana u odnosu na velike trgovce.

Vlada će sastavljati listu posebnih zakona koji imaju prednost. Oni tvrde da su ti zakoni usklađeni sa tekovinama Evropske unije.

Međutim, procena usklađenosti postaje politički teren. Stručnjaci smatraju da bi takvu ocenu morala dati Evropska komisija. Ovakvim rešenjem se direktno izlazi u susret velikim korporacijama i javnim preduzećima.

Ko profitira od novih pravila?

Tokom javne rasprave, ove izmene su podržali EPS i telekomunikacioni operatori. Njima je Zakon o zaštiti potrošača godinama bio prepreka. Sada će njihovi sektorski zakoni moći da diktiraju pravila.

Ministarstvo se neosnovano poziva na direktive Evropske unije. EU traži prenošenje pravila, ali ne nameće slabljenje opšte zaštite građana. Ovo je čista manipulacija na štetu potrošača.

Šta se konkretno menja na štetu građana?

Postoji opravdan strah da će najmanje četiri zakona ugroziti vaša prava. To su zakoni o trgovini, energetici, komunalnim delatnostima i elektronskim komunikacijama. Svaki od njih donosi nepovoljnije odredbe.

Zakon o energetici može uvesti kazne za potrošače koji sami ne očitavaju brojila. Toplane bi mogle legalizovati naplatu neizmerene energije. Takođe, raskid ugovora sa pružaocima usluga postao bi gotovo nemoguć.

Pet ključnih tačaka novog zakona

Saznajte kojih pet ključnih promena donosi novi Zakon o zaštiti potrošača i kako će one direktno uticati na svakodnevnu kupovinu i prava.

1. Onlajn kupovina: Uvode se stroža pravila za digitalne usluge i softvere. Trgovci će biti odgovorni za neisporuku digitalnog sadržaja u roku od dve godine.

2. Marginalizacija zakona: Udruženja upozoravaju da će drugi propisi postati jači. To može značiti duže rokove za odgovore na reklamacije komunalnih računa.

3. Restorani i skriveni troškovi: Zabranjuje se naplata “postavke stola” i sličnih usluga. Cenovnici moraju biti dostupni gostima u svakom trenutku radi veće transparentnosti.

4. Zaštita maloletnika: Zabrana prodaje duvanskih proizvoda širi se na vejpove i elektronske cigarete. Ipak, mnogi sumnjaju da će se kontrola na terenu zaista poboljšati.

5. Cene u realnom vremenu: Trgovinski lanci će morati da objavljuju cenovnike na dnevnom nivou. Ovo bi trebalo da omogući potrošačima lakše poređenje cena u prodavnicama.

Zaključak o budućnosti potrošačkih prava

Ako Vlada proglasi sektorske zakone prioritetnim, efekat će biti katastrofalan. Najbolje rešenje je zadržavanje sadašnjeg zakonskog okvira. Prepisivanje neprilagođenih rešenja samo štiti svemoćne trgovce uslugama.

Izvor: Efetkiva/BBC na srpskom, Ilustracija: Gemini