Država ponižava one koji nam uče decu

Palilula.info 2. april 2024.

Profesorska kolonija, delić Beograda omeđen ulicama Cvijićevom, Čarlija Čaplina i Zdravka Čelara – jedan od najlepših za život u centru grada – sastoji se najvećim delom od kuća čija pojedinačna vrednost nije manja od pola miliona evra. Ime je dobila po tome što su se u tom kraju kućili ugledni srpski profesori, nastavnici i učitelji, a našao bi se tu i pokoji lekarski dom. Da bi danas nastavnik sa fakultetskim obrazovanjem kupio kuću u Koloniji, trebalo bi da radi 64 godine. Da ne jede, niti da ima bilo kakve druge troškove, naravno.

Ovaj podatak najbolje govori o tome u kakvo je stanje država dovela prosvetu. Najgore od svega je što trend pada plata prosvetnih radnika u odnosu na prosečnu platu u Srbiji traje već godinama, a u odnosu na prosečnu platu u javnom sektoru nema smisla uopšte govoriti.

Uništavanje obrazovanja i degradacija nastavničkog poziva nije nikakva slučajnost

Već godinama vlast devastira prosvetu dovodeći obrazovanje na nivo bez novih kadrova, ukidajući im pravo da se sami pitaju za dobro onih koje podučavaju. Nije lako biti učitelj, i kao učitelj odgovoran pred učenicima za sliku sveta u ulozi zaštitnika slobode i borca za pravdu. I tu samo retki pojedinci blesnu u svom poslu i nekako čuvaju uspomenu na dobra vremena, kad se ono učitelj pozivao na slavu i svatove i bio rado viđen gost u svakoj domaćinskoj kući.

Prosvetari su 2023. godinu završili s prosekom od 76.062 dinara, što je bezmalo 10.000 dinara manje od republičkog proseka koji iznosi 86.007 dinara. Razlika je 2019. godine bila 703 dinara, godinu dana kasnije 978, 2021. godine 3.814 dinara, 2022. godine 8.539, da bi prošle godine skočila na 9.945 dinara. Veoma loš trend za one koji nam uče i vaspitavaju decu je očigledan i jasno pokazuje da je obrazovanje zapostavljeno. Ako se sve ovo zna, ne čudi činjenica da se broj brucoša na nastavničkim smerovima na Matematičkom i Fizičkom fakultetu jedva broji prstima dve ruke, što će za direktan rezultat imati da već za nekoliko godina ovim predmetima neće imati ko da nam uči decu. A dalje je put poznat, kada nema dovoljno vozača autobusa, medicinskih sestara ili čistača, tu su ljudi iz Indije i Nepala, država koje se nalaze na četvrtom i petom mestu onih čijim je građanima Srbija prošle godine izdala najviše radnih dozvola. Tako će biti i u obrazovanju.

Sindikati prosvete i dekani nastavničkih fakulteta izašli su prošle godine sa Platformom za spas obrazovanja u kojoj se kaže da je potrebno da plate nastavnika budu od 30 do 35 odsto veće od prosečnih da bi se za naredni period obezbedio nastavnički kadar za rad u obrazovanju. Uz vraćanje poštovanja i ugleda nastavnika u društvu. Od svega toga Srbija je miljama daleko.

Negativni trend samo zaustavljen

Nakon prošlogodišnjeg protesta prosvetara, Vlada Srbije se obavezala da do 1. januara 2025. godine njihove plate budu izjednačene sa prosečnim u Republici, ali pošto je do tog datuma ostalo manje od 9 meseci, a razlika je, kako smo već gore pisali, skoro 10.000 dinara, prosto se ne vidi način na koji Vlada može da ispuni to svoje obećanje. Sindikalci su na sednici Socijalno-ekonomskog saveta predstavili premijerki Ani Brnabić i njenom timu sve ove podatke, na šta su predstavnici vlasti zaključili da „položaj zaposlenih u srpskom obrazovanju nije prihvatljiv“. Nastavnici to vrlo dobro osećaju već godinama.

Tu je i priča o platnim razredima, koji se odlažu iz godine u godinu, a koji bi sredili stanje sa platama u celom javnom sektoru. Radi se o tome da bi se osnovica množila unapred predviđenim koeficijentima za razne profesije, pa bi zaposleni istog stepena obrazovanja imali razliku u primanjima samo za razliku u koeficijentu. Tako bi se plate nastavnika uskladile sa platama u zdravstvu, vojsci, policiji, po lokalnim samoupravama…

Prosveta nije prioritet vlasti, svi drugi u javnom sektoru jesu

Platne razrede je najavila još 2014. godine nekadašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički, da bi potom o njima kao o skoroj stvari govorio njen naslednik u ministarstvu Branko Ružić, koji ih je 2017. najavio za 2019, da bi te 2019. rekao naredne godine. Potom je došla korona, pa za platne razrede opet nije bilo vreme, ali je te 2020. nova šefica ministarstva Marija Obradović izjavila da su platni razredi „osnovni zadatak njenog ministarstva“. Od njih i dalje nema ništa…

Dobrivoje Marjanović, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), kaže za NIN da Unija dve i po decenije upozorava da će doći do kolapsa obrazovnog sistema.

On naglašava da je projekcija da će republički prosek početkom naredne godine biti oko 110.000 dinara.

„Plata u prosveti je sada nešto preko 86.000. Mi smo sa Vladom u oktobru potpisali protokol po kome osnovna plata u prosveti početkom 2025. godine treba da bude izjednačena s prosečnom. Videćemo šta će biti“, kaže Marjanović i dodaje da bi nastavnici, da su uvedeni platni razredi kako je dogovoreno 2017, već sada imali platu od oko 110.000 dinara.

Problemi sa kadrom

Slavko Derenj kaže da je na Radnoj grupi, koja je formirana prošle godine u oktobru i čiji je zadatak da prati sprovođenje dogovorenog, rečeno da će platni razredi biti uvedeni 1. januara 2025. godine.

„Mi ne verujemo u to, nama to pričaju od kada je Kori Udovički bila ministarka. Oni to ne mogu da izvedu, nisu spremni finansijski. Mada su i u priči o platnim razredima izdvojeni pojedini sektori, pravosuđe, vojska, državni organi… Platni razredi su predviđeni za budžetsku sirotinju. Ali i oni bi za nas bili ogroman pomak. Znate, prosveta nije miljenik vlasti. Problem je što oni računaju koliki im je ukupan trošak za prosvetu, i mi smo tu na drugom mestu, a ne gledaju koliko ljudi u prosveti radi“, objašnjava Derenj.

I on kaže da ljudi masovno odlaze iz prosvete.

„Odlaze kolege matematičari koji su završili nastavničke smerove na fakultetima, oni se vrlo lako uklope u programiranje, recimo. Ne znamo kako ćemo da zamenimo te ljude, posao sa decom ne može svako da radi, treba imati senzibilitet za to, pogotovo u srednjim školama. Problem sa kadrom imaju i fakulteti, a kamoli škole“, zaključuje Derenj.

Izvor: direktno.rs, nin.rs, Foto: Pixabay.com
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Instagram, Twitter, Threads i Linkedin.
Država ponižava one koji nam uče decu
Copy link