Selena – Vinarija Plavinci

U grčkoj mitologiji, boginja i personifikacija Meseca, u srpskoj realnosti, jedina organska tamjanika koja će vas osvojiti već na prvi gutljaj.

Tamjanika – autohtona sorta ili zabluda?

Jedna od najčešćih zabluda kada su autohtone sorte vinove loze u pitanju je ona o tamjanici.

Svako belo grožđe muskatnog mirisa u Srbiji se nazivalo tamjanikom. Istini za volju, u jednom starom negotinskom vinogradu postoji nešto što vlasnici nazivaju tamjanikom. To grožđe nema potvrdu u ampelografskim kolekcijama i bazama podataka.

To može značiti da ta, skoro mitska, autohtona srpska tamjanika zaista postoji. Bilo kako bilo, pod imenom tamjanika danas se najčešće prodaje vino bele muskatne sorte grožđa.

Njeno zvanično internacionalno ime je Muscat blanc à Petit Grains, odnosno muskat beli sitnog zrna. Od ostalih sinonima u zemljama okruženja najčešće se sreću nazivi muskat beli, muskat frontinjan, moscato bianco, brown muscat i muskateller.

Zbog svega ovoga, ali i činjenice da u Srbiji daje dobre rezultate, ovu sortu možemo smatrati odomaćenom. Ipak, ne možemo je smatrati autohtonom samo na osnovu njenog naziva.

Tamjanika i njeno poreklo

Tamjanika se smatra rodonačelnikom svih muskata. Vodeći svetski ampelografi tvrde da se u identičnom obliku kao danas mogla naći i pre 2.000 godina u Grčkoj, na ostrvu Samos. To praktično znači da su čuvena vina Samosa ono što mi danas nazivamo tamjanikom.

Grožđe tamjanike koju danas premijerno degustiramo potiče iz regiona Centralna Srbija. Ovaj konkretni vinograd posađen je negde u periodu između dva rata. Tačna godina sadnje ipak je ostala nepoznata.

Stari vinograd kod Stalaća

Pretpostavka je da vinograd potiče iz 30-ih godina prošlog veka. Loza nije podvrgnuta DNK analizi. Ipak, sama činjenica da je veoma stara i otporna na bolesti budi nadu da je i ovde reč o pravoj autohtonoj srpskoj tamjanici. Vinograd se nalazi na dobro osunčanoj padini koja se pitomo spušta ka obalama Južne Morave, nedaleko od Stalaća. Vinifikacija potpuno zrelog grožđa obavljena je u podrumima vinarije Plavinci iz Grocke. Grožđe je uzgajano organski, baš kao što je i vinifikovano. Važno je spomenuti i to da je ovo jedno od retkih vina u Srbiji koje je pogodno za ljude koji praktikuju veganski i vegetarijanski način ishrane.

Selena – osnovne informacije o vinu

Naziv: Selena
Sastav: 100% tamjanika
Alkohol: 14,9%
Kiseline: 6,7 gr/lit
Šećer: 1,04 gr/lit
Ukupan SO2: 28,67 mg/lit (prema evropskim standardima, maksimalno je dozvoljeno 150 mg/lit za organsku proizvodnju)
Proizvođač: Organska vinarija Plavinci
Oblast: Centralna Srbija

Boja, miris i ukus Selene

Vino je intenzivno zlatno-žute boje. Na obodu se primećuje odsjaj starog zlata. Ima punije telo i tipičan muskatni buket. Na nosu je sveže, cvetno i voćno. Dominira belo cveće, posebno cvet limuna mesečara, ali i narandže. Blago su prisutne i arome zrelih citrusa. Oseća se čak i aroma kandirane kore pomorandže. Na ukusu je suvo, bez zaostalog šećera, sveže i dobro izbalansirano. Bogato je citrusima, dok je završnica duga, ubedljiva i blago bademasta. Vino ostavlja slastan utisak, uz izraženu aromu kandirane pomorandže.

Kako služiti organsku tamjaniku?

Preporuka služenja: 8–10 °C

Reklo bi se da u čaši imamo pravo gastronomsko vino. Teško može biti olako shvaćeno i pogodno za lagano uživanje u dugim letnjim večerima. Ovo vino zahteva ozbiljnog gastro partnera. Njega treba tražiti u pikantnim specijalitetima domaće, ali i azijske kuhinje. Hrskava svežina, ali i alkohol, ovom vinu daju dugovečnost. Istovremeno omogućavaju zanimljiva sljubljivanja sa mesom, poput naše tradicionalne prasetine. Dobro se može uklopiti i sa masnijim rečnim ribama, kao što su som i šaran.

Izvor: womenandwineserbia.com