Zašto su mrlje od kafe uokvirene smeđom bojom?
Kafa je otkrivena u IX veku u Etiopiji. Prema legendi, jedan čobanin primetio je da se njegove koze ponašaju neobično veselo nakon što su jele crvene bobice sa zelenog žbunja.
Kafa je otkrivena u 9. veku na području današnje Etiopije. Legenda kaže da je jedan čobanin primetio neobično ponašanje svojih koza. Delovale su razigrano i veoma energično, što mu je bilo sumnjivo. Primetio je da su jele crvene plodove sa zelenog žbunja. Zaintrigiran, i sam je nabrao nekoliko bobica da ih isproba. Nije poznato šta je tačno s njima uradio, ali se veruje da je tako nastala kafa.
Taj čudotvorni plod koji donosi energiju i dobro raspoloženje brzo se proširio. Stigao je do turske imperije, iako su neki sultani pokušali da je zabrane, čak su potapali brodove sa tovarima kafe.
Dolazak kafe u Evropu
Kafa je u Evropu stigla zahvaljujući turskim osvajačima. U XVII veku, Osmanlije su stigle do Beča, ali nisu uspele da ga osvoje. Povlačeći se, zaboravili su stotinak džakova sa nesamlevenom kafom ispred gradskih zidina. Austrijanci su bili oduševljeni tim otkrićem.
Dva veka kasnije, kafa se već uveliko sadila u Brazilu. Tamo se brala i izvozila širom sveta. Brazil je i danas najveći proizvođač kafe.
Šta sve sadrži kafa?
Kafa sadrži blizu 1500 različitih supstanci. Tokom njenog pripremanja odvija se 13 hemijskih i fizičkih procesa. Ukus, miris i sastav zavise od mnogo faktora: gde je biljka uzgajana, kakva je klima i sastav zemljišta, da li su korišćena veštačka đubriva, kada je brana i kako je obrađena. Danas postoje brojne institucije koje se bave isključivo kafom, od uzgoja i pripreme do toga kako utiče na ljudski organizam.
Naučnici koji proučavaju kafu dolaze iz raznih oblasti: genetike, botanike, hemije, fizike, agronomije, psihologije i drugih disciplina.
Zašto su fleke od kafe posebne?
Posebna pažnja posvećena je i fenomenu fleka od kafe. Naučnici su se pitali zašto kafa, kada se prospe, ostavlja fleke sa tamnim obodom, što nije slučaj kod drugih napitaka. Odgovor se krije u obliku čestica. Kafa ima sferične čestice, dok druge tečnosti obično sadrže duguljaste. Kada se kap kafe suši, voda brže isparava na ivicama. Sadržaj iz centra kapi putuje ka ivici i tamo ostaje, formirajući tamni obruč. Za razliku od njih, duguljaste čestice se pravilnije raspoređuju i ujednačeno popunjavaju celu površinu, bez izraženih ivica.
Slučaj domaće kafe
Kafa koju pijemo, bilo da je espreso, domaća ili kapućino, u suštini je rastvor mlevene kafe u vodi. Većina prženih kafa se ne rastvara potpuno u hladnoj vodi. Potrebno je da voda bude dobro zagrejana. Kada voda dostigne 100 °C, poseduje dovoljno energije da brzo struji i u velikoj meri rastvara granule kafe. Zato je važno „zakuvati“ kafu: skloniti je s ringle, pa je ponovo zagrejati do ključanja kako bi se potpuno rastvorila.
Kako se kafa hladi?
Nakon kuvanja, kafa se sipa u šolju i počinje da se hladi. Toplota se prenosi na zidove šolje i dalje u okolni vazduh. Od trenutka kada ključalu kafu sipamo u šolju, do momenta kada njena temperatura padne na 50 °C, prođe samo jedan minut. Zanimljivo je da se kafa brže hladi u crnoj šolji nego u beloj, jer crna boja bolje zrači toplotu. Takođe, duvanje u kafu ili mešanje kašičicom pomaže da se ohladi brže. Metalna kašičica hladi kafu efikasnije od plastične, jer bolje prenosi toplotu na okolinu. Ako želite da ubrzate hlađenje, možete dodati mleko, šlag ili šećer, svi ovi dodaci snižavaju temperaturu napitka.
Foto: Freepik
