ALARMANTNO: Nestajanje polјoprivrede i stočarstva

Palilula.info 6. avgust 2023.

Srbiji preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemlјišta, što može imati nesagledive poslede i na proizvodnju. U stajama nema goveda, a na njivama đubriva. Stigla i Afrička svinjska kuga.

Zbog alarmantnog opadanja organske materije, odnosno humusa, srpske njive bi uskoro mogle postati neplodne! Stručnjaci u Srbiji iznose zabrinjavajuće podatke da je nivo humusa u zemlјištima već sad ispod tri odsto, što je na granici optimalnog! Krajnji je moment da, pre svega, država shvati razmere ovog problema i da reaguje.

Za opstanak žitnice hitno je potrebno da samo u njenim stajama bude 100.000 junadi!

Na velikoj većini naših njiva (u Srbiji ima 3.488.75 miliona hektara korišćenog poljoprivrednog zemljišta) ne koristimo stajnjak kao organsko đubrivo, nego mineralna gnojiva. Dobro je što se grade novi sistemi za navodnjavanje u Srbiji, trenutno njih 18. Jer voda stiže samo na 1,5 odsto polјa (ili prema podacima RZS to je tek 46.823 hektara), dok se u svetu navodnjava prosečno 17 odsto površina.

U stvaranju BDP u agraru Srbije stočarstvo učestvuje sa 28,1 odsto, a u svetu kome težimo 60 odsto! Svemu tome, može da pomogne akcija „500 zadruga u 500 sela“. Jer, ona ulaganjem od 25 miliona evra za tri godine u zadrugarstvo, treba da oživi prazna sela i da napuni staje sa govedima. To treba da doprinese i ujednačavanju regionalnog razvoja Srbije. Za prve četiri godine 207 starih i novih zadruga bespovratno je dobilo 2,2 milijarde dinara, dok su oni koji hoće da žive na selu dobili 2.000 praznih kuća. Tako su sela dobila 6.000 novih stanovnika, kao i 3.000 dece. Do sad je osnovano oko 1.100 novih zadruga.

Rešenje problema srpske polјoprivrede nalazi se u oporavku stočarstva i povećanju broja goveda.

Interesantno je da šest najvećih vlasnika polјoprivrednog zemlјišta u Srbiji raspolaže sa oko 110.000 hektara oranica.

U našoj zemlјi trenutno ima samo oko 320.000 bikova, krava, junadi i teladi zajedno. O toga je oko 228.000 krava muzara. Sa 120.000 junadi imali bi dovolјno prirodnog gnojiva za zemlјu, zatim imali bi 10.000 tona ,,bebi – bifa’’ za izvoz u EU (od 1996. godine postoji dozvola za izvoz na godišnjem nivou 8.875 tona u EU), ali se nikada Srbija nije primakli toj brojci za izvoz. Primera, radi 2015. godine izvezeno je samo 315 tona, a 2016. godine tek nešto više od 400 tona, a godinu dana kasnije samo 480 tona! U 2018. godini opet smo imali pad proizvodnje, pa je i izvezeno u svet tek nešto više od 300 tona ,,bebi bifa’’. Sve do početka 2023. godine u svet se izvozilo godišnje između 300 i 400 tona ,,bebi bifa’’. To je 100 puta manje nego li pre tri decenije! Koliko je to malo govori podatak da je 1990. godine iz Jugoslavije bilo izvezeno 54.000 tona, a od toga iz Srbije je bilo 30.000 tona najkvalitetnijeg junećeg crvenog mesa ,,bebi – bifa’’. Inače, u Srbiji se godišnje troši samo po četiri kilograma ovog mesa po jednom stanovniku godišnje.

Šansa Srbije sa tovom junadi je što EU godišnje uvozi 700.000 tona junećeg mesa iz Brazila i Argentine. Sve što bi proizveli mogli bi da prodamo i naplatimo. Srpskim vlastima je nuđeno da u narednih pola veka mogu svake godine u EU da izvoze po 50.000 tona ,,bebi bifa’’, ali su one ostale gluve na tu ponudu! Dakle, potrebno je naterati vlasnike latifundija da moraju da imaju i da nude državi uslovno po jedno govedo po hektaru zemlјe koju danas poseduju. To je onda i dugoročno rešenje svih problema srpske privrede i polјoprivrede! Problem je i sa svinjama jer je u zemlju stigla Afrička kuga svinja. Gde se bolest pojavi dolazi do eutanazije ukupnog tova u okolini od 30 kilometara.

Vršilac dužnosti direktora Uprave za veterinu, Miloš Petrović, apelovao je za javnost na sve vlasnike i držaoce svinja da svaku promenu zdravstvenog stanja prijave veterinaru, kako bi se izvršila brza dijagnostika bolesti i u što kraćem periodu preduzele sve neophodne mere u cilju sprečavanja širenja afričke kuge svinja. Simptomi su identični kao kod gotovo desetak bolesti. Ti simptomi su visoka telesna temperatura, gubitak apetita, drhtavica, poremećaj u disanju, malaksalost i umor. Smenjuju se faze dijareje i zatvora, krmače koje su trudne mogu da pobace, a posle samo nekoliko dana nastupa smrt. U blažoj varijanti simptomi mogu da budu identični kao kod upale pluća. Zbog nepostojanja mogućnosti vakcine vrši se eutanazija. Po ljude afrička kuga nije opasna, ali ne pogađa samo svinje, i ne prenose ih samo one.

Procedura – šta kad se utvrdi bolest

Uništava se ceo obor, ali i susedni, i za to se poljoprivrednicima plaća naknada. Ukoliko farmer sam primeti neke nepravilnosti, hitno treba da javi nadležnima koji će dalje postupati po postupku. Ministarstvo ujedno i apeluje na sve naše farmere da prijave bilo kakvu sumnju ili nedoumicu.

Bolest se širii preko telesnih tečnosti, pre svega, krvi, urina, izmeta, izlučevina iz nosa, i znoja.

U Rumuniji uništeno 740.000 svinja!

Afrička svinjska kuga prvo se pojavila u Keniji 1921. godine, a potom se širila i stigla u Gruziju 2007. godine da bi potom bila raširena i na druge zemlje. Prva pojava bila je u Evropi 1957. godine u Portugaliji. Nakon toga u Španiji, Sardiniji, Belgiji, Holandiji 1986. godine… Još nije stigla do SAD, ali će sigurno doći i do tamošnjih farmi. Virus je inače bio prisutan samo u Africi do pre jedne decenije, dok nije počeo da se širi svetom.

Zbog AKS-a do sada je uništeno 50 odsto svinja na globalnom nivou.

Afrička kuga svinja se 2007. godine proširila i na Jermeniju, zatim Rusiju i Azerbejdžan pa u Ukrajinu 2012. godine, zatim u Belorsuiju 2013. godine, Estoniju, Letoniju, Litvaniju i stigla je u Poljsku 2014. godine. Dve godine kasnije nastanila se u Moldaviji pa u 2017.godini u Češkoj. Pored toga AKS se 2018. godine pojavio u Belgiji, gde je izgrađena ograda na preko 300 kilometara pograničja kako divlje svinje ne bi mogle da prelaze granicu. Virus je zatim stigao u Slovačku, Grčku, Nemačku, Italiju 2022. godine…

Između ostalog, u Rumuniji je nedavno uništeno 740.000 zaraženih svinja i pričinjena je šteta od oko 148 miliona dolara. Posledica toga je da Rumuni sad uvoze svinjetinu za sopstvenu ishranu i da za to godišnje potroše 750 miliona dolara! Zbog uništavanja svinja u Rumuniji se trenutno u oborima nalazi samo 980.000 tovljenika. A, nekada su gajili oko pet miliona! Većina velikih farmi u ovoj zemlji je bankrotirala. Država je zbog toga prinuđena da godišnje uvozi svinjskog meso i da za njega troši po 750 miliona dolara.

Slična situacija je i u drugim okolnim zemljama Srbije, Mađaskoj, Bugarskoj… U Nemačkoj je samo u 2019. godini za gradnju ograda prema Poljskoj granici na 120 kilometara potrošeno 160.000 evra! Cilj je da se onemogući prelazak preko granice divljim svinjama koje su najčešći prenosioci zaraze!

Kod njegove pojave najbolje je humano uništiti svinje u tom mestu, ali i okolini sve ove životinje’’, navodi Krnjaić.

Prema podacima RZS-a u Srbiji zvanično na kraju 2022. godine bilo je 3,22 miliona svinja, dok stočari tvrde da ih je sad, sredinom 2023. godine, manje od 2.000.000! U svetu danas srednje razvijenih zemalja trend je da ima svinja koliko i stanovnika. Tako, Danska ima 5,6 miliona stanvinka, a u oborima godišnje po 32 miliona svinja! Za Srbiju u kojoj danas stočarstvo u BDP agrara učestvuje samo sa 28,1 odsto, to je san koji se neće ostvariti ni za šest decenija!

Afrička kuga svinja predstavlja izuzetno ozbiljnu pretnju za celokupan sistem proizvodnje svinja.

Ne samo da ugrožava prehrambenu sigurnost države kada je u pitanju snabdevenost tržišta svinjskim mesom, nego predstavlja veliki izazov izvoru prihoda farmera i svih drugih učesnika u lancu proizvodnje, a kao rezultat ograničenja izvoza negativno utiče i na međunarodnu trgovinu države u kojoj je prisutna. Poslednji veliki ivoz svinjskog mesa u svet iz Srbije bio je kada se raspadala Jugoslavija 1991. godine u vrednosti od 762 miliona dolara. Od tada nema izvoza svinjskog mesa u EU, ali ni transporta svinjskog mesa preko zemlja EU. Osim ako nije prerađeno na više od 72 stepena.

U toku je popis i obeležavanje svinja u Srbiji, kao i kontrola zdravstvenog stanja, kažu za javnost u Upravi za veterinu.

Autor: Branislav Gulan
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook | Instagram | Twitter | Threads | Linkedin
Za pitanja ili predloge o saradnji možete nas kontaktirati na navedenu mail adresu: marketing@palilula.info
Copy link