ALARMANTNO: Nestajanje polјoprivrede i stočarstva

Nestajanje polјoprivrede i stočarstva u Srbiji postaje sve ozbiljniji problem koji preti da ugrozi budućnost domaće proizvodnje hrane.

Zemlјište rapidno gubi kvalitet, staje su prazne, a stočni fond na istorijskom minimumu. Stručnjaci upozoravaju da bez hitnih mera države, oporavka stočarstva i većeg ulaganja u organsku proizvodnju, Srbija rizikuje trajno osiromašenje zemlјišta i potpunu zavisnost od uvoza hrane.

Opasnost od osiromašenja zemljišta u Srbiji

Srbiji preti velika opasnost od trajnog osiromašenja zemljišta, što može imati ozbiljne posledice po poljoprivredu i proizvodnju hrane. Stručnjaci upozoravaju da je nivo humusa u zemljištima već ispod tri odsto, što je granica optimalnog. Ako se ovaj trend nastavi, srpske njive mogle bi postati neplodne.

Stočarstvo na ivici opstanka

U stajama gotovo da nema goveda, a na njivama nedostaje prirodno đubrivo. Na većini poljoprivrednih površina koristi se isključivo mineralno đubrivo. Srbija ima oko 3,4 miliona hektara obradivog zemljišta, a voda za navodnjavanje dolazi do svega 1,5 odsto površina. Stočarstvo u BDP-u agrara učestvuje sa svega 28 odsto, dok u razvijenim zemljama taj procenat dostiže 60.

Kako oživeti sela i staje

Akcija „500 zadruga u 500 sela“ ima za cilj oživljavanje sela i obnavljanje stočnog fonda. Do sada je osnovano više od 1.100 zadruga, a 6.000 novih stanovnika vratilo se na selo. To je korak ka uravnoteženom regionalnom razvoju i većoj proizvodnji domaćeg mesa i mleka.

Nedostatak junadi i pad izvoza mesa

U Srbiji trenutno ima oko 320.000 goveda, što je daleko ispod potreba. Sa 120.000 junadi zemlja bi imala dovoljno prirodnog đubriva i mogla bi da izvozi do 10.000 tona „bebi bifa“ godišnje. Međutim, izvoz se kreće između 300 i 400 tona, čak sto puta manje nego pre tri decenije.

Neiskorišćene šanse za izvoz

Evropska unija svake godine uvozi oko 700.000 tona junećeg mesa, dok Srbija propušta priliku da bude deo tog tržišta. Potrebno je da vlasnici velikih zemljišnih poseda imaju najmanje jedno govedo po hektaru zemlje. To bi značajno doprinelo oporavku stočarstva i celokupne poljoprivrede.

Širenje afričke kuge svinja

Situaciju dodatno otežava pojava afričke svinjske kuge. Bolest se brzo širi i zahteva eutanaziju svih svinja u krugu od 30 kilometara. Simptomi uključuju povišenu temperaturu, gubitak apetita, drhtavicu i malaksalost. Za sada ne postoji vakcina, pa je prevencija jedina mera zaštite.

Posledice po region i svet

U Rumuniji je zbog afričke kuge svinja uništeno čak 740.000 svinja, što je izazvalo štetu od 148 miliona dolara. Danas Rumuni uvoze svinjsko meso za sopstvene potrebe, dok su mnoge farme bankrotirale. Slična situacija preti i zemljama regiona, uključujući Srbiju, Mađarsku i Bugarsku.

Smanjenje broja svinja i posledice po izvoz

U Srbiji je 2022. godine bilo registrovano 3,2 miliona svinja, a 2023. broj se smanjio ispod dva miliona. U razvijenim zemljama broj svinja je srazmeran broju stanovnika, Danska, na primer, ima 5,6 miliona ljudi i čak 32 miliona svinja. Kod nas stočarstvo i dalje čini tek 28 odsto agrarnog BDP-a.

Potreba za hitnim merama

Afrička kuga svinja ugrožava prehrambenu sigurnost, izvoz i prihod farmera. Srbija nije izvozila svinjsko meso u EU još od 1991. godine. Ministarstvo poljoprivrede sprovodi popis i kontrolu zdravlja svinja, ali su potrebne odlučne, sistemske mere kako bi se sprečio potpuni kolaps stočarstva.

Autor: Branislav Gulan