Kalendar alergena: Kada se u vazduhu u Srbiji javljaju poleni

Palilula.info 7. maj 2023.

Polen biljaka je za čoveka jedan od najznačajnijih prirodnih alergena koja se mogu naći u vazduhu. Polenova zrna kod više od 20 odsto ljudske populacije izazivaju alergijske reakcije (bronhitis, konjuktivitis, dermatitis, polenska kijavica …).

Kako se navodi na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, danas se vrši identifikacija polena za 24 biljne vrste (leska, jova, tise i čempresi, brest, topola, javor, vrba, jasen, breza, grab, platan, orah, hrast, bor, konoplja trave, lipa, bokvica, kiselica, koprive, štirovi, pelin, ambrozija.)

U Srbiji sezona alergena period započinje oko 1. februara kada cvetaju leska i jova i traje do prvih dana novembra kada se završava cvetanje pelina i ambrozije.

Početak i završetak polinacije mogu iz godine u godinu znatno da kolebaju, zavisno od vremenskih prilika.

Kalendar alergena

Izvor: sepa.gov.rs

Koncentracija polena se određuje za jedan dan, nedelju, dekadu, mesec, sezonu i celu godinu, za svaku biljnu vrstu pojedinačno.

Ambrozija – najveći korovski alergen

Kao najveći korovski alergen javlja se vrsta Ambrosia artemisiifolia. Vodi poreklo iz Severne Amerike, dok je mestimično rasprostranjena u Srednjoj i Južnoj Evropi. U Evropu je uneta sredinom 19. veka sa semenskom detelinom. U jugoistočnoj Evropi ovu vrstu pri put beleži mađarski botaničar Javorka, 1908. godine u okolini Oršave, u rumunskom Podunavlju. Prvi podatak u našoj zemlji javlja se 1953.godine, kod Sremskih Karlovaca, Petrovaradina i u Novom Sadu. Smatra se da je u ove krajeve dospela iz Rumunije, najverovatnije brodovima koji su saobraćali Dunavom. Kasnije ova mesta postaju centri iz kojih se Ambrosia artemisiifolia širila vrlo agresivno po celoj Vojvodini ka jugu. Konstatovana je i u okolini Beograda i dalje se širila južno ka Paraćinu i Nišu, a kao retka biljka nađena je i u Sićevačkoj klisuri.

Zahvaljujući velikoj moći prilagodljivosti Ambrozija nastanjuje veoma različita staništa. Može se okarakterisati kao biljka umereno vlašnih, neutrofilnih, azotom bogatih, organskim materijama siromašnih, rastresitih, osvetljenih, veoma toploh staništa, a podnosi i zaslanjenije biotope. Po životnoj formi je terofita, što znači da nepovoljni period preživljava u obliku semena.

Cveta od jula do oktobra meseca. Klijanje počinje kada se zemljište ugreje i traje do žetve pšenice mada na zapuštenim neuzoranim strnjištima klija i do kraja septembra. Izbacivanje polena se odigrava u jutarnjim časovima.

Niske temperature sprečavaju izduživanje filamenata, a vlažnost vazduha sprečava otvaranje polenovih kesica.

U biohemijskom pogledu Ambrosia artemisiifolia sadrži laktonske seskviterpene, flavonoide, monoterpene i gorke flavonoide.

Alergena svojstva potiču od:

  • hemijskih jedinjenja koja ulaze u sastav citoplazme, unutrašnje opne intine i spoljašnje egzine
  • građe polenovog zrna
  • biologije i ekofizioloških osobina pojedinih vrsta.
Izvor: Agencija za zaštitu životne sredine
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook | Instagram | Twitter | Threads | Linkedin
Za pitanja ili predloge o saradnji možete nas kontaktirati na navedenu mail adresu: marketing@palilula.info
Copy link
Omogući obaveštenja OK Ne, hvala